Да је честитост важан привредни елемент знало се у свим временима.Стари трговци и занатлије,приликом пријема помоћника у службу,увек су питали и за његову моралну вредност.Пазило се не само на честитост лица које се узимало,него и лица са којима се овај човек дружио,а у првом реду његових родитеља.Моралним особинама млађих придавала се,дакле,одувек врло велика важност. Исто се радило и са људима са којима се долазило у пословни додир.Стари трговци,пре него што би ступили у пословне везе са каквом новом кућом,увек су распитивали како стоји са ,,гласом“ ове куће у погледу њене моралне исправности и поштења.Нерадо се пословало са људима који су били познати да су се у некој прилици огрешили о морал,а врло се опрезно поступало са људима који су волели послове на брзину и “на лаку ватру“. У овом свом распитивању за морал људи са којима су пословали,наши стари имали су и извесна преимућства која ми данас немамо.Темпо живота био је много лаганији и за закључење једног посла било је много више времена.Одлуке су падале много спорије и у међувремену било је могуће прибавити сва потребна обавештења.Данас, у највећем броју случајева,то није могуће.  Данас се крупни послови свршавају телефоном,за неколико секунди,и рокови за доношење одлука постали су кратки.И данас,пословни људи воле да се претходно обавесте и о моралу својих нових веза,али им је у већини случајева немогуће то учинити због недостатка времена.Технички напредак донео нам је собом и један нови дух времена у коме брзина игра врло велику улогу.Данашњи људи морају брзо да послују.  Оваква ситуација је баш погодна за развијање активности људи слабијег морала.Управо ситуација се изменила у њихову корист и сумњиви људи долазе до закључења послова до којих никад не би дошли у време наших оцева и дедова.Тако смо и доживели да на положају директора банке видимо ранијег робијаша,или да места од поверења заузму људи који ова места не заслужују.Није редак случај данас да и старе,искусне куће заступају сумњиви људи.Није онда никакво чудо што се и проценат неуспелих послова стално пење.  С друге,пак,стране,наш привредни поредак развија се тако да зависност једног посла од других постаје из дана у дан све већа.Ако је у време занатске привреде и обављен један посао,који би се могао сматрати непоштеним,од овога је трпео обично само један човек или сасвим узан круг људи.Данас има места где се једном преваром зауставља цео низ врло различитих привредних послова. Према томе,потреба за моралом у привреди данас је много већа него раније.Међутим,видели смо да су прилике за морално пословање данас повољније него пре.Дошли смо у један ћорсокак,из кога се,ипак,мора изаћи. Наука се бавила овим проблемом.Код послова,који се извршују у оквиру једног предузећа,научна организација рада бавила се овим питањем и дошла до врло интересантних закључака.Ми ћемо покушати да овде поменемо најважније.  Пре свега,потреба за моралном исправношћу далеко је већа на вишим но на нижим друштвеним положајима.Ово не значи да се на нижим положајима може трпети неисправност,него да се на вишим местима она мора јаче гонити него на нижим.Нарочито је морална исправност важна код људи,који се баве посредовањем између туђих послова,а овде у први ред долазе банкарство и трговина. Овој истини нису потребна дугачка објашњења.Непоштењем у посредовању кочи се ток свих оних послова између којих се посредује,а њихов број је обично врло велики.Кад једна банка упропасти уштеђевину свих улагача,она тиме није уништила само обезбеђење за старост људима,који су своје уштеде улагали,нехо је онемогућила и све оне послове којима се ове уштеде служиле као обртни капитали и потпора.Последица овога није само осиромашење улагача,него и бацање неких од њих на леђа држави или општини,с једне,и стварање беспослице,с друге стране.И у једном и у другом случају,у крајњој линији,увек је погођена држава као израз људске заједнице и зато је баш она највише и позвана да послове ове врсте онемогућује. Ово онемогућење далекосежнијих неморалних послова не може се постићи само кажњавањем дела без обзира које дело извршио.Научна организација рада овде мало отступа од принципа једнакости свих пред законом и заступа за извесне случајеве праву неједнакост на суду.Није по крајњи исход ствари све једно ко је погрешио.Напротив,у много случајева може да буде баш тежиште проблема не у врсти погрешке,него у томе на коме је месту погрешка извршена. Ако обичан редов заспи на дан битке,то не значи да је битка изгубљена,али ако то учини главнокомандујући,онда је сигурно цела ствар пропала.Ако заспи прост војник,изгубљен је напор само једног човека,док ако заспи генерал биће изгубљени напори свих људи које он треба да води.Један исти деликт,на два различита друштвена положаја,има два сасвим различита ефекта;одмерити казну само с обзиром на врсту дела,а не и на друштвени положај кривца,недовољно је.Зато треба учинити наше законе строжијим за оне друштвене елементе чија исправност има за друштво већу важност.  Најзад,научна организација рада сматра кажњивим и само праштање кривице у највећем броју случајева.Неумитност кажњавања основни је елемент реда у предузећу. Ко год погреши,он већ и сам очекује казну по сили самог моралног закона у природи…Опростити му сву погрешку значи дати му прилике да не осети штетно дејство свога поступка и пребацивање последица на другога.Ако се ово праштање понови,кривац већ тиме стиче права и на грешење и на праштање.Његова околина ће се убрзо наћи у једном хаосу.  Неумитна,али праведно одмерена,казна врло важан је елемент привреде.Привредник заснива цело своје деловање на претпоставци да ће сваки онај ко га буде у послу ометао бити праведно кажњен.Праштање у привреди увек значи оштећење некога. Наши закони постали су и сувише благи за темпо живота који водимо.Једним пооштравањем казни могле би се избећи многе нежењене појаве у нашем привредном животу и појачати сигурност пословања. Ово баш зато што данас привредник нема времена да сам брине о моралној исправности људи са којима долази у пословни додир.

Фејсбук коментари