Лета 2002, управа ФБИ-ја у Батон Ружу и још неколико агенција су покренули истрагу против серијског убице осумњиченог за убиство три жене. На основу ФБИ профила и извештаја очевидаца, они су морали да претраже целу јужну Лујзијану тражећи белца који вози бели пик-ап, скупљајући узорке са ДНК анализе од хиљаде белаца. Нису пронашли ништа. У међувремену, убица је опет починио злочин.
Марта 2003, истраживачи су се окренули ка Тонију Фрудакису, молекуларном биологу који је рекао да може идентификовати расу осумњиченог на основу ДНК анализе. Сумњичави према науци, из полиције су тражили да се тестира Фрудакисова стручност: Послали су му брисеве са ДНК анализе од 20-оро људи како би увидели да ли он може на основу тих података да утврди њихову расу. Дао је све тачне одговоре.
Пар недеља касније, путем групног телефонског позива, Фрудакис извештава о резултатима до којих је дошао, везаних за серијског убицу. „То може бити црнац из Америке или са Кариба, али нема шансе да је белац.“ Настајао је тајац, праћен многобројним питањима. Сва питања су се сводила на исто: Да ли би се Фрудакис кладио у живот да је дошао до тачних налаза? Апсолутно.
Брзо мењајући правац истраге, људи из врха полиције су узели досије Дерика Тода Лија, 34-годишњег црнца са дугачком историјом процесуирања због насиља у породици, напада, прогањања и сексуалног узнемиравања. Полиција је издала налог, узела је брис са Лијевог образа и пар дана касније је дошла до одговора – узорак Лија се поклапа са ДНК која је сакупљена на местима злочина.
https://www.youtube.com/watch?v=Rqiw487DP-g
Фрудакисов тест се зове DNAWitness. Тај тест утврђује ДНК са 176 маркера дуж генома. Најчешћи низови база које сачињавају ДНК су утврђени међу људима црначког порекла, док су други међу људима европског, индијанског и јужно-азијског порекла. Ниједан низ не може савршено тачно идентификовати порекло особе. Али када се узму у обзир скорови добијени са генетских маркера, Фрудакис каже да може предвидети порекло с малом вероватноћом да се догоди грешка.
Након овог случаја, DNAWitness је био употребљиван у скоро 200 истрага широм Америке. У неколико случајева је наука одиграла кључну улогу у сужавању листе осумњичених, моментално водећи ка хапшењу. Али упркос успеху, та технологија није наишла на одобравање од стране законодавне власти. Фрудакисова компанија, DNAPrint, још увек није остварила профит и можда неће опстати још дуго.
Један од проблема су трошкови, јер тестирање кошта 1000 долара. Али шта је највећи проблем? DNAWitness се дохваћа расе и расног профилисања — предмета са тако болном историјом, да људи једноставно не могу да прихвате постојање такве технологије, чак иако не разумеју на који начин функционише.
„Једном када кренемо да причамо о предвиђању расне позадине на основу генетике, неће требати велики скок до покретања приче око тога како људи делују, на основу њихове ДНК — зашто су починили злочин или украли ауто или постигли већи скор на тесту интелигенције,“ каже Трој Дастер, бивши председник Америчке Социолошке Асоцијације.
„Ово је анализа података добијених са места злочина,“ Фрудакис узвраћа. „То за полицију представља само један начин како да сузи листу осумњичених.“ Али његово гледиште, разумно oнолико колико може да буде, не може да надмаши емоције које избијају на површину приликом спаривања расе и злочина.
Тони Клејтон, црнац и тужилац који је био укључен у један од случајева убистава у Батон Ружу, признао је да постоји корист од овог теста: „Да није било Фрудакиса, ми бисмо и даље тражили белца у белом пик-апу.“ Ипак, Клејтон каже да не воли било шта што указује на то да у свима нама „не тече иста крв“.
https://www.youtube.com/watch?v=Ie5J5Ez93G0