Продавци магле
Поглед с’ хоризонта, свуда око тебе
искварено друштво, зомбирана маса.
У времену тмурном чисто срце зебе,
трули систем адски нуди право гласа.
Где је моја земља у овом систему,
где светиње старе са презиром газе,
где непроцењивом одређују цену,
и где честитом са поругом се плазе.
Нема данас части, нестала је вредност,
све законе Божје изврнуше руглу.
Исквари се народ и угаси чедност,
док продавци магле стајаше на углу.
Као крвопије паразити стари,
продавци су магле изненада дошли
с’ болесним поретком, лажним стањем ствари,
и са ништавилом нашом земљом прошли.
Убедише народ да је црно бело,
поверова народ да је бело црно.
Нико међу нама не иступи смело,
и систем и народ дубоко посрн’о.
А најгоре беше што прваци верски
погазише закон свих отаца светих,
јер продавци магле, изроди јерески,
и на најсветије ударише тепих.
Тако овај народ исквари се јако,
и поганећи се са најнижом врстом,
најниже је лестве историје тако,
не бејаше исти као преци с’ крстом.
Кад ми спаде вео са очњега вида,
видех око себе покварене гене,
што се као зваше народима мојим,
с’ поганијем крвљу што тече кроз вене.
И у томе часу урликн’о сам гласно:
ДОСТА ВИШЕ ЛАЖИ, НИЈЕ ЦРНО БЕЛО,
И нек знаде свако, поручујем јасно,
истина ће изаћ’ на видело цело.
То мој народ није а ни моја врста
што с’ презиром оно најсветије руши,
мој је народ свети, крсти се с три прста,
никада не пушта злобу својој души.
И доћи ће време кад ће маске пасти,
и пред Богом свако положит рачуне,
продавци се магле неће моћи спасти
од најтеже казне, то свако разуме.
А до тада треба окупит’ остатак
истинских синова, још их има доста,
из пепела дигнут најсветлији огранак,
јер истинска вредност од давнина поста.
Саша Mишковић