Пали свет
Љубав и мржња, ватра и лед,
добре и лоше стране.
Укуси разни, чемер и мед,
док вечно сунце не сване.
Растрзан тако у палом свету
кроз живот човек креће.
Истину тражећ’, смисао свету,
док терет на плећа меће.
У овом свету палом и јадном
времена зуб све гризе.
Човек на пољу врућем и хладном
мучи се усред кризе.
И тако бива док живот траје,
и свет врео и хладан.
Човек у борби сам себе даје,
на крају умре гладан.
И после смрти очишћен тако
од злобног, самртног греха,
на небу душу узноси јако,
живећи живот до века.
Многи народи данас у свету
лажним идолима хрле,
а после смрти, вечите муке
у мрачном аду их грле.
А овај свет и даље стоји
ради свих људи, због нас,
јер Господ драги још дане броји
до страшног суда, за спас.
Саша Мишковић