„Чини се да ће у посљедња времена у цркви нестати не само сталежи (монаштво и мирјанство) него ће се то извјесно десити и са синодима. Данас имамо истински православне синоде али је велико питање да ли ћемо их имати у блиској будућности. Наиме, црква се налази у транзиционом процесу који подразумјева излазак из система (практично је у току „мекани“ прогон) у паралелни систем. Сваки прелазак из једног стања у друго готово увијек подразумјева високо ризичну ситуацију када је тијело цркве нарочито рањиво.
Многи истински православни епископи па и читави синоди не разумију ову динамику. Сходно томе управо ти и такви ће инсистирати да црква по сваку цијену остане везана за систем. Они ће вођени духом кукавичлука тражити да на све начине оправдају своју издају и остану „на сигурном“ тј. у систему а заправо ће бранити своју власт (наравно без одговорности) и монашке привилегије (у тумачењу истих на такав сасвим погрешан начин). Ово се већ дешава, свједоци смо да су многи истински православни синоди већ правили велике компромисе са тзв државом и системом.

Погледајте само ситуацију око лажног Корона вируса и очигледног злочиначког пројекта вакцинисања који за поједине епископе ових синода уопште не представљају никакав посебан проблем и који својим вјерницима отворено препоручују да приме вакцину. Сама чињеница да истински православни синоди уопште немају свијест о ургентној потреби изградње паралелног система те да према томе ништа не чине у том смислу, сасвим довољно говори. Њихово срамно ћутање у јеку изградње антихристовог анти-царства као и потпуно закржљало расуђивање те сасвим инертан дух свједочи о неминовном одумирању ове институције. Они напросто не могу да схвате да систем-MATRIX уништава сваку институцију унутар државе (као и саму државу) претварајући је супротност сопству. Не схватају да у лажној држави не може да постоји истинска црква. Не схватају да држава више не постоји па стога и Милански Едикт и све оно што је настало као његова посљедица (сталежи у цркви, црквено право, унутрашња црквена структура…), једноставно више не важи у том контексту. Не схватају да се круг затвара и да исход свете цркве у паралелни систем није ствар избора него датост. Рана црква је дакако егзистирала у паралелном систему све до Миланског Едикта. Као таква није знала за сталеже унутар ње (монашки и мирјански) нити је њена унутрашња структура била уобличена (кроз црквено-синодски систем рада) а њена суштина није била дефинисана црквеним правом (Васељенски и други регионални и помјесни сабори). И све то јој није сметало да буде црква Христова јер је њена суштина „покривала“ све те недостатке у формалном смислу. Нико не спори црквено право и установљене догме и каноне далеко било али будући да се и да ће се све више урушавати црква која борави у систему ми морамо схватити да појам пост-канонска црква не значи негацију догме и канона него прихватање истих кроз крајњу икономију с обзиром на опште стање у којем се вјерници налазе.

 

Оно што је веома опасно је то што ће ови нови саблазнитељи који ће се називати истинским православнима и позивати на одлуке својих синода, имати сасвим православно исповједање вјере те ће према томе бити досљедни у борби против екуменистичке секте (ССЦ) али ће у исто вријеме остати чврсто везани за систем макар га и критиковали јавно. Другим ријечима они систем неће напустити никада увијек изнова тражећи оправдања за то што је наравно зона комфора која ће пријати многим вјерницима. Претпостављам да ће доћи до издвајања појединих епископа у свим истински православним синодима који ће схватити да није могуће остати у систему и бити православан. Они ће знати да је пут изградње паралелног система апсолутни императив за све истинско православне и само они ће бити истински пастири и насљедници апостола. Осим дакле исповједања вјере према догми и канонима свете цркве да би неко (неки епископ) заиста био истински православан биће потребно да прекине општење са оним епископима који ће тврдоглаво инсистирати на остајању унутар система јер ће такви на крају примити и благосиљати вјернике да приме и печат антихриста. Претпостављам да нас у сљедећој декади чекају управо ова искушења и изазови. Црква ће се поново вратити у паралелни систем (катакомбно стање) и поново ће бити малобројна, практично без сталежа и без синода али до Судњег дана ће постојати истински православни епископи (са непрекинутом нити апостолског прејемства) које ћемо моћи препознати по њиховом не само по јавном исповједању вјере него и по дјелима на која ће позивати све истинске православне хришћане. Који год епископ буде позивао вјернике на послушност и по сваку цијену остајање у систему, примање вакцина или био-чипа или шта год тако накарадно… јесте лажа без обзира и ако има исповједање вјере православно и осуђује свејерес екуменизма и нема са таквима општење.“

С.М. „Свети Рат“

Фејсбук коментари