Петар Хекторовић (1487-1572),  племић из Стариграда са острва Хвара,  је написао 1555.године ”Рибање и рибарско приговарање” (објављено у Венецији 1568). Ту Хекторовић описује тродневни риболов у друштву двојице рибара. У тренуцима доброг расположења рибари Пасхој и Никола почну да певају ”они сарбски начин” у два гласа; Хекторовић описује како ”обадва кликоше писан зачињући потихо,  небарзећ, сваки весел и врућ,  један ниже даржећи, други више појућ”. Тако нам је хварски племић даровао најстарије записе српске народне музичке баштине. РИБАЊЕ И РИБАРСКО ПРИГОВАРАЊЕ ” …У старом Хвару на двадесет дан мисеца октобра, седмога годишча од спасења, варху тисућа пет сат и пет десет. ПЕТРЕ ХЕКТОРОВИЋ ИСТОМУ ГОСПОДИНУ МИКШИ ПЕЛЕГРИНОВИЋУ.  Ево ти шаљу крипостни и наредни Господине Микша, они Сарбски начин (овди здолу уписан) којим се је Пасхој и Никола сваки по себи бугаршчицу бугарио,  и токоје начин од оне писни И кличе девојка: коју су обадва заједно припивали.  БУГАРШЧИЦА Када ми се Радосаве војевода одиљаше, Од својега града дивнога Сиверина Често ми се Радосав на Сиверин обзираше,  Теретоми овако белу граду бесијаше Овомите остављам бели граду Сиверине Мој дивни граде Не знам веће и улите, не знам веће,  уидиш ли ме ПИСАН И кличе девојка, покличе девојка још кличе девојка млада ми тере гиздава Млада тере гиздава,

Фејсбук коментари