Масакр на Кочевском Рогу или кочевски масакр је била серија покоља у близини Кочевског рога, крајем маја 1945.године у коме су јединице југословенских партизана извршиле убиства Словеначких домобрана, припадника Српског добровољачког корпуса,четника , немачких и италијанских трупа као и одређен број Срба цивила из Србије и Црне Горе .Убиства су вршена без формалних оптужби или суђења.

Тако каже слободна Википедија.

Комисија Владе Словеније за питање масовних гробница открила посмртне је само на Похорју остатке око 15.000 убијених особа. У Словенији има 540 масовних гробница.Пронађено је 134 скривених гробља са војницима, 79 цивилних гробља, 72 гробља гдје су сахрањени и цивили и војници. Највећи масакр Срба изведен је у месту Кочевски рог, о чему се у Србији ћути и зато врло мало зна

 

Комисија за истраживање гробница страдалих у Србији, која је основана на иницијативу “Новости”, требало би да прошири своје истраживања и ван Србије. Бивша Југославија, тачније, Словенија, Хрватска, БиХ и Црна Гора су пуна гробница побијених Срба из тих крајева, али и из Србије. Сведоци из емиграције тврде да је после Другог светског рата убијено око 250.000 људи. И ако их ви живи не откопате, мртви ће из земље, кад-тад проговорити, Јер, ти побијени Срби су део српске историје коју не смемо да заборавимо. Ако не кажемо истину о њима, те тајне гробнице ће нас стално подсећати како смо као народ, сами себи чинили зло – упозорава Боривоје Карапанџић,творац дела : “Грађански рат у Србији 1941-45″, “Прикази из емиграције”, “Споменице српских добровољаца”, “Кочевје – Титов најкрвавији злочин” и “Југословенско крваво пролеће”.

Енглези су од 24. до 29. маја 1945. године, на превару, под изговором да их шаљу у Италију, изручили Титу све пребеглице. Превозили су их, прво камионима до Вилаха и Јесеница, а затим возовима у логор Ћент Вид код Љубљане. У Марибор је довежено 8.000 словеначких домобрана и 6.000 Срба.

 У Кочевском рогу убијено је око 3.000 српских добровољаца, око 1.000 црногорских четника и 1.000 руских белогардејаца. Код Зиданог Моста стрељано је око 6.000 Црногораца, на челу са митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и 70 српских православних свештеника из Црне Горе. На падинама Похорја уништени су животи и 8.000 четника војводе Павла Ђуришића, који су враћени из Плиберка 

Жртве су бацане у разне  јаме и пећине , које су касније запечаћене експлозивом. Углавном ратних заробљеника враћених из британске војне области у Аустрији.

Једна од кршких јама где су бацане жртве комунистичких покоља

Када је већ било очигледно да ће зло(бољшевици) преузети власт у српским држацама од Вардара до Дунава па све до Јадрана,српске националне снаге у повлачењу бивају преварене и предате у руке нечастивих.Енглези су наравно умешали своје прсте у те преваре као и на почетку рата.Српске националне снаге заједно са Словеначким бивају предате џелатима који су измасакрирали све добро што је поникло у монархији и тако себи купивши место у “најгорим круговима пакла”.
Већина јама је као што је наведено вероватно минирана да се никад не зна за гробнице,или је пак подигнут неки монументални споменик комунистичким “ослободиоцима”.

 

 

Строго поверљива тајна, срамота државе, недостатак информација, прекрајање историје или, назовимо то још неким другим именом, тек треба знати да читава Србија седи на масовним гробницама, а да се о томе не зна скоро ништа!

Мапа масовних гробница у Београду: Стадион у Хумској означен бројем 4

Истина о злочинима пролетерских бригада лежи забетонирана испод трибина стадиона ЈНА у Хумској , тако да се ватрени навијачи Гробари веселе над гробовима својих предака, зато су и добили име. Нема веће понижење него играти и скакати на нечијем гробу.

Фејсбук коментари