Јован Станојковић Довезенски (Довезенце, 8. април 1873 — Куманово, 2. мај 1935), познат као Слово Жеглиговско или војвода Жеглиговски,  био је  српски учитељ и четнички војвода у Старој Србији, за време српске четничке борбе за Македонију почетком 20. века а касније и политичар у југословенској држави. Био је веома успешан организатор и учитељ многих четничких војвода.

Биографија

Школовање

Јован Станојковић Довезенски рођен је 8. априла 1873. у Довезенцима у кумановском округу. Основну школу похађао је најпре у оближњем селу Мургашу, па онда у манастиру Градиште, у коме се учило на старословенском језику. У манастиру је боравио годину дана, а трећу годину похађао је у селу Страцину. До Српско-бугарског рата 1885. завршио је све школе, које је могао да похађа у родном крају. У свом селу остао је још до 1888, када је прешао у Србију, са циљем да настави школовање. У Србији је најпре похађао гимназију, али због сиромаштва је морао да одустане. Ипак скренуо је на себе пажњу Милоша Милојевића, који га је уписао у Светосавску богословију. Светосавска богословно-учитељска школа била је намењена младићима из Старе Србије и Македоније. Светосавску богословију завршио је у лето 1897. године. Исте године постао је учитељ у свом родном крају. Радио је као учитељ од 1. септембра 1897. до 3. марта 1904. Током 1904. био је учитељ у Рудару.

Велики организатор и учитељ српских војвода

 

Када су бугарске комите почеле да убијају истакнутије Србе у кумановском подручју Павле Младеновић је основао прву српску чету у том подручју. Према Станиславу Кракову Јован Станојковић Довезенски је затворио школу марта 1904, када су му Бугари убили кума из Довезенаца. Пребегао је у Србију, где је од Врањског четничког одбора тражио дозволу да окупи чету.Управо у време Кокошињског масакра Довезенски се са оформљеном четом враћао из Србије. У том покољу требао је и Довезенски да погине, јер су га тражиле бугарске комите.Учествовао је у борбама код Бељаковца. Након пораза код Бељаковца четници су сменили Алексу Коменовића и за војводу су изабрали Довезенског. Довезенски се показао као способан организатор и пропагатор српске четничке акције. Захваљујући њему српској четничкој организацији приступиле су заједно са својим четама војводе из Илинденског устанка, а то су биле војводе Крста Ковачевић Трговишки, Ванђел Скопљанче и Милан Штипљанче. Довзенски је био учитељ првих четничких војвода и четовођа. Његови ђаци били су: Ђорђе Скопљанче, Коста Пећанац, Крста Ковачевић Трговишки, Риста Стефановић Старачки, Павле Младеновић, Спаса Гарда, Ванђел Скопљанче, Никола Скадарац, Темељко Барјактаревић, Јован Пешић, Петко Илић, Ђура Иванишевић и Милан Ковинић.Први је ударио темеље сеоској четничкој организацији на левој страни Вардара.

После четничке акције

Био је први соколски радник у Јужној Србији. Основао је соколско друштво и соколску музику 1908. у Куманову. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. Након Првог светског рата био је секретар у Министарству социјалне политике.Био је народни посланик жеглиговског среза. Умро је 2. маја 1935. у Куманову.

Признања

Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда, златном медаљом за храброст, споменицама ратова 1912-1913. и 1914-1918.

 

 

Извор: http://www.srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8

Фејсбук коментари