ЈОВАН БОВАН – ОСНИВАЧ СРПСКЕ ШКОЛЕ У ШИБЕНИКУ

У овом делу гробља при цркви Светог Спаса у коме се покојници сахрањују у земљу или у породичне гробнице има неколико ,,светлих гробова” заслужних Шибенчана, привредника и интелектуалаца, који су својим радом и доброчинствима задужили и свој град и свој парод и заслужили да им се имена не забораве. Ми ћемо овде одабрати петорицу од њих. То су: Јован Бован, Петар Ковачевић, Спиридон Поповић, Никола Милетић и Божидар Петрановић.

ЈОВАН БОВАН

Име Јована Бована свакако предљачи у популарности коју је оно стекло међу шибеничким Србима и задржало ју ево већ двеста година. Бован је импоновао савремени-цима, а био цењен од потомака као мецена и оспнвач прве српске и уопште словенске школе на Јадрану. Свежина ума рођеног Херцеговца, амбиција и жеља за стицањем имања, угледа и утицаја и, напослетку, здраво осећањс обавеза према свом народу и његовом општем, економском и културном напретку, учинили су од Бована човека који се неизбрисиво урезао у душу и историју далматинских Срба.

Породица Јована Бована потиче из Лоубиња у ХерцЕговини. ЊЕгов отац Михаило прешао је у Мостар, где се бавио трговином. У Мостару му се и родио син Јован око 1736. године. У жељи да му се син што боље оспособи за живот, одвео је отац малог Јована да учи школу у манастиру Житомислићу. Учећи школу Јован је остао у манастиру нсколико година, а затим се вратио кући и радио заједно са оцем у трговини, коју је водио и сам после смрти својих родитеља.

Кад му је било око четрдесет година, иапусти Јован Мостар и пође с братом Марком у свет да тражи погодније место, где би његове способности могле боље да дођу до изражаја, а његове жеље до остварења.

У Дубровнику се оженио Аном Љубибратић, женом умном, благе нарави и виших побуда. Напослетку су се браћа зауставила у Скрадину где су се убрзо афирмисали као трговци и угледни грађани. Смрт их јс ускоро раздвојила. Марко је 1784, умро и сахрањен је у скрадинском православном гробљу у порти цркве св. Спиридона.- Јован је развио велик трговачки посао. У радњу је узимао младе способне људе из околине, учио их и помагао, а неке од њих узимао и за ортаке. Развио је многе везе са многим приморским и пре-коморским градовима, због чега је сваке године путовао. Посао је ишао одлично и Бован се обогатио. Добро уведену радњу Бован је 1798. поверио на управу своме младом ортаку Бури Синобаду, а он је са супругом прешао да живи у Шибенику, где се потпуно укључио у живот и рад православног »обштества« шибеничког, помажући материјално и цркву и сваку родољубиву и хуману акцију.

Повремено је одлазио у Скрадин ради надзиравања сво-га имања. Кад је половином марта 1806. ишао у Скрадин, била је велика бура и студен. Он назебе, добије запалење плућа и   21(9) марта 1806. умре у Скрадину. Сахрањен је у гроб свога брата Марка крај цркве св. Спиридона, иако је раније за себе био спремио гроб и епитаф крај цркве св. Петке на дивпом брдашцу изнад Скрадина.

Герасим Петранови. је, по при(ању старијих, овако описао лик Јована Бована: »Бован бијаше стаса висока и одве. једар, главе велике, (ела високог, о(ију зеленкастих, образа дуга(ког, косе ри1е, коју би иза ува носио, обрва и бркова ри1их и густих, погледа јасног, боје здраве, црвене. Носио је богато херцегова(ко одело«.

Вели(ина и зна(ај Јована Бована нису исцрпени са-мо у пројављивању његових пословних способности и сти-цању материјалних добара, у подизању нашег тргова(ког подмлатка, у помагању даровитих млади.а у привреди и у давању помо.и сиротињи. У свему томе он је, у духу друштвених односа и оби(аја оног времена, био веома познат ме1у својим савременицима. Права вели(ина Јована Бована јесте у оном што је он, помо.у сте(еног иметка, у(инио за српски парод у Далмацији у буду.ности. Његово богатство није постало његов господар, ве. му је послужило као колосално средство којим је помогао свом народу у једној епоси његове историје и нашао у њој своје (асио место.

Јован Бован је 2. децембра 1801. саставио свој тестамент. Пошто је оставио довољно средстава за живот својој супрузи, даривао је све оне који су га за живота ма (им задужили, а све остало оставио је црквама, манастирима, школи и сиротињи. Богатим парусијама или сарандарима обдарио је све далматинске цркве и манастире, па и многе ван Далмације, наро(ито у Херцеговини. Није заборавио ни Хиландар ни Јерусалим. Поред суме, коју је одредио да се приликом његова погреба подели сиротињи, наредио је да се у Шибенику уреди једна ку.а за дом православне сиротиње.

Најважнија одредба Бовановог тестамента, која има историјски зна(ај, односи се на оснивање српске школе у Шибенику. Бован је, наиме, одредио да се у Шибенику на1е погодна ку.а у којој да се уреди школа, да се доведе у(итељ, за кога је осигурао плату, како би школовање било бесплатно. Сиромашним у(еницима да се купују књиге и остали школски прибор на трошак његове закладе. У(итељ је према Бовановој жељи био дужан да у(и децу ,,књизи гр(ко-рускоилирској” (ад ессо маестро ди есерцитаре гратис тутта ла гиувенту цон ли либри греци мосцо-вити иллирици), а управа Закладе се морала старати да школа ми за неколико дана не буде без у(итеља (есса сцуола неммено пер поцхи гиорни сенза ил маестро). Кад је тестамент отворен и добијена царска дозвола да се школа отвори, писао је ,,Краљски Далматин” о просветним приликама далматинских Срба: ,,…Ови, оп.ено ре(ено Арка.и у ниједном мисту од Државе нису игда имали једну У(ионицу пушку у којој служе.и се од њихова језика и не мишају. се с Латимим који их надходе у господству и множтву, могаху тихо и брез смутити мир дружбени одгојити младост Гаршку како и Латини. Која ствар али не буду.и се могла, али не буду.и се хотила изпунити, била је узрок с једну страну од многа неуминства, а с другу од мало милостје. Бованова .е школа, дакле, бити прва школа на пародном језику у Далмацији. До тада су и српска православна деца, заједно са хрватском децом римокатоли(ке вере (,,Латинима”), могла и.и само у талијанске школе.

Извршују.и тестамент свога супруга, Ана Бован је 25. марта 1807. уступила једну ку.у у Скрадину, која је иду.е године продана Бури Синобаду за 24.000 млета(ких либара и новац је стављен у државну касу као основни капитал Бованове закладе за издржавање школе. И сама Ана је својим тестаментом оставила овој школској заклади свога мужа 4.000 млета(ких либара. Школа је отворена 15. септембра 1807, али Ана није до(екала њено отварање. Умрла је 16. августа 1807. ,,Краљски Далматин” је 25. септембра објавио да је у Шибенику ,,отворена Краљева у(ионица Словинска Гаршка” и да је ,,перви нау(итељ у(ионице припоштовани госп. арципрет Дон Мате Беја”. Био је то стари, дугогодишњи парох шибени(ки, протопрезвитер Матеј Веја, пореклом Грк са Крфа, који се толико сродио са Србима да им је, ево, постао први у(итељ народне писмености.

Остварен је и други део Бованова тестамента. У Шибенику је купљена ку.а за смештај српске сиротиње. Ку.а је уре1ена и предана испуњењу њене узвишене намене.

Рад ове прве ,,словинске” школе на Јадрану прекинут је доласком Француза. Француска управа је потрошила новац Бованове закладе и школа је престала са радом. Тек кад је за епископа далматинског дошао Јосиф Раја(и., ве. под поновном аустријском управом, отпо(ело се са радом на обнови Бованове фондације, школе и дома за сиромахе. На Раја(и.еву молбу цар је 1831. наредио Ликвидационој комисији у Милану да ствар извиди и да се главница са пристиглим каматама исплати. Комисија је донела такву одлуку, али је њено извршење задржано потраживањем неких Бованових сродника. После дуге парнице, која је трајала до 1854, суд је одбио њихова потраживања и ,,сходно светој и благој вољи тестатора”, вели Петранови., досудио цео овај капитал у корист Бованове закладе. Тај капитал је доносио годишње 1700 форинти камате. Како сав тај новац од камате није био потребан за издржавање школе са једним у(итељем, одлу(ио је школски одбор, а Царско-краљевско намесништво и Епархија потврдили, да се најпре осигура простор за школу и у(итеља у бившој епископској резиденцији (егшскдпија је 1841. иремештена у Задар), ,,а после да се установи:

  1. Два у(итеља са двије класе, у којима .е се дјеца у(ити у науки христијанској, језицима: српском, талијанском и њема(ком, с годишњом платом, поред бесплатног стана, сваком учитељу ф 420 а. в.
  2. Мјесном пароху као управитељу награде на годину ф. 63.
  3. За набављање школских књнга сиромашним у(еницима ф. 42.
  4. Послужитељу школском ф. 63.
  5. За православну сиротињу у Шибенику за станиште ф. 105.
  6. Два до три стипендијума за ученике Србље, који би веће науке учити хтјели.”

Према ,,Фундационалном штатуту”, потврђеном 1868. од државних и црквепих власти, Бованова школа је добила право јавности и била овлаштена да као »главна основна редовна школа« и као »јавна основна школа« издаје правоваљане школске свједоџбе. ,,Фундационални штатут” је 1909. делимично измењен и тада је добио нови назив, ,,Основно писмо закладне Бованове мушке школе”. Почетком првог светског рата износио је капитал Бованове закладе 130.000 круна. То је био велик износ који је омогућавао успешан рад и развој гиколе. Међутим, после свршеног рата, услед монетарних промена, тај капитал је сведен на безначајну суму, која није више могла да осигура основне потребе школе и – она се угасила.

Бованову школу су похађали многи знаменити Срби северне Далмације, међу њима и Симо МатаЧуљ. Пошто су ђаци ове школе, у почетку, вероватно до 1868. године, морали обавезно ићи у талијанску основну школу, учили су двоструко. ,,Тако је трајало пуне четири године”, пише Матавуљ у својој старости. ,,Ми смо дупло учили. Латини дневно четири часа, а ми Срби осам на дан. Латини талијански, а ми и то и српски… У тој школи, задуго јединој српској, учили су се и српским духом запајали не само Шибенчани него и деца целе северне Далмације. Школа и данас (1906, кад је Матавуљ ово писао) цвета, а њени ђаци не морају се најпре замарати у перкелијанској (тј. талијанској) школи.”

Још док је школа цветала, пренели су захвални Шибенчани 1910. године посмртне остатке Јована Бована на врло свечан начин из Скрадина у Шибеник и сахранили их на шибеничком гробљу код цркве Светог Спаса, где му је и жена сахрањена. На споменику који је тада подигнут стоји кратак натпис:

ОВДЈЕ ПОЧИВА

НАРОДНИ ДОБРОТВОР

ЈОВАН БОВАН

ОСНОВАТЕЉ

СРПСКЕ МУШКЕ

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ШИБЕНИКУ

РОДОМ ИЗ МОСТАРА

ПРЕМИНУО У СКРАДИНУ 1806.г.

 

Извор

Фејсбук коментари