Феминистичка агенда на Другом ватиканском концилу

1982. године сестра Луција, фатимска видјелица, рекла је кардиналу Царлу Цаффари(Carlu Caffari) , оснивачу и предсједнику Института Ивана Павла II. за брак и обитељ, да ће се посљедња битка између Господина и сотоне водити око брака и обитељи.

Пророчанство сестре Луције одвија се у нашем времену, чему говори у прилог чињеница да је Рим активно подржао захтјев стручњака за заштиту околиша да се “мајка природа” учини сигурнијим мјестом кроз контролу укупног броја становништва. Није тајна да је Ватикан од 2013. г. опетовано позивао заговаратеље права на побачај попут Јеффреyја Сацхса(Jeffreyja Sachsa), Бан Ки Моона(Ban Ki Moona) и Паула Ехрлицха(Paula Ehrlicha) како би Цркви говорили о својој визији сигурнијег и бољег свијета кроз побачај и контрацепцију.

Обрана живота чини један од највећих приоритета за истинске бранитеље вјере који су иступили како би разоткрили ову сурадњу с културом смрти. Заузимање става против побачаја засигурно је један од кључних начина борбе за Вјеру у овим турбулентним временима.

Обрана живота значи одбацивање феминизма

Обрана живота такођер подразумијева и одбацивање феминизма који је истурио своју главу на Другом ватиканском концилу, јер феминизам чини основу заговарања права на побачаја.

Такођер постоји хитна потреба поновно нагласити вјековни црквени наук да је мушкарац глава обитељи. “Али муж не треба покривати главе, јер је слика и слава Божја, а жена је слава мужевља. Јер није муж од жене, него жена од мужа. Јер муж није створен због жене, него жена због мужа.” (1. Кор 11, 7-9)

Позив жене као супруге је подложити се своме мужу, а не натјецати се с њим као њему једнака. Придржавање овог правила учинковито ће одбацити културу смрти коју је феминизам донио, а тумор побачаја никада неће нестати док год се рак феминизма не искоријени из Цркве. Нажалост, Други ватикански концил придонио је ширењу данашње културе смрти јер је сјеме феминизма посијано у самим концилским документима. Нпр., у Гаудиум ет Спес(Gaudium et Spes) стоји: “Жене захтијевају правну и чињеничну равноправност с мушкарцима тамо гдје је још нису постигле.” [9]

Ту се одражава основни протест или “догма” феминизма, а не догма вјере. У Божјим очима жене не стоје “равноправно” с мушкарцима, нити се оне требају понашати као мушкарци било у дому, друштву или у Цркви. Свети Павао научава: “Поучавати пак жени не допуштам, ни владати над мужем, него – нека буде на миру.” (1. Тим 2, 12)

Жена је мужева помоћница, а не њему једнака. Док се он према њој мора односити с љубављу и поштовањем, она се не смије натјецати са својим мужем, јер Бог је прво створио мушкарца на Своју слику (Пост 2,7), а затим је створио жену од мужа, и за мужа (Пост 2, 21-25).

Већи број развода и разорених обитељи данас настаје због чињенице да се жене опћенито више не подлажу својим мужевима. Свети Павао научава да се Црква мора подлагати Кристу, а исто тако и жене својим мужевима. “Жене нека се покоравају својим мужевима као Господину, јер је муж глава жени, као што је и Крист глава Цркви.” (Еф 5, 22-23)

У документима Другог ватиканског по питању брака нема апсолутно ништа речено у складу с овим науком. У документима нема спомена овог есенцијалног наука; они, напротив, постављају темеље феминизму. Други ватикански концил осуђује “подцјењивање оправданог социјалног промакнућа жена” (ГС, ч. 52), и наводи да је задаћа свих људи “да живо пораде на томе да се донесу темељна начела помоћу којих би се посвуда признало и остварило право свих на културу и цивилизацију у складу с достојанством људске особе, без обзира на расу, спол, народност, религију или друштвени положај.” (ГС, ч. 60)

Декрет о апостолату лаика, Апостолицам Ацтуоситатем(Apostolicam Actuositatem), наводи: “Узимајући у обзир да у данашње вријеме жене све више судјелују у цјелокупном друштвеном животу, изузетно је важно да се на тај начин развија и њихово судјеловање у разним подручјима црквеног живота.” (АА, ч. 9)

Овдје концил заговара позицију да би Црква требала слиједити примјер свијета по питању улоге жене. У својој енциклици Куадрагесима Анно(Quadragesima Anno) папа Пио XI. осуђује рад жена изван куће као “велики неред којега треба под сваку цијену елиминирати” јер “одваја мајке од обитељи” и њихових дужности у дому.

“Домаћице нека понајвише раде код куће и брину се за обављање кућних послова. А врло је лош неред што га треба свим силама затирати да мајке обитељи морају због ниске очеве плаће радити за плаћу изван куће и при том занемаривати своје нарочите бриге и дужности, особито одгајање дјеце.”

Велики број кардинала је на Другом ватиканском концилу говорио у прилог кориштења умјетне контрацепције, што је био чин издаје који је изазвао протуреакцију папе Павла VI. Тај је сукоб на концилу око контрацепције резултирао издавањем енциклике Хуманае Витае 25. српња 1968. г. (…)

Када с проповједаоница поновно буде промицан Божји план за посвећење жена, број побачаја ће се смањити и обилни плодови живота опет ће бити видљиви као прије концила. Тај план ни на који начин не одузима жени њезину привилегију напредовања на путу успјеха и слободе, но он мора бити остварен под Божјим увјетима. Оно чиме је Бог обдарио жене је право чинити оно што је исправно како би биле ослобођене од оног што је погрешно. Свети Павао каже: “Али ће се спасити рађањем дјеце, ако остане у вјери, љубави, у светости и бистрости.” (1. Тим 2, 15)

Нитко као Бог не жели посвећење и достојанство жене, а оно што Он тражи је да се жене подреде ауторитету својих мужева и буду у обитељском дому са својом дјецом.

Без жена на олтару

Исто тако, жене не смију бити при олтару Божјем, а у Цркви требају остати у тишини, имајући на уму ријечи Светога Писма: “Жене нека шуте на састанцима, јер се њима не допушта да говоре, него да буду покорне, као што и закон говори.”

То не значи да жене не би требале свједочити истину. Напротив, потребни су нам борци из редова жена који ће се успротивити феми-нацисткињама и проказати их. Божји план за жене је њихово посвећење, и стога нам је потребно више Ивана Орлеанских које ће иступити и загрмјети против гријеха промичући обитељске вриједности. Господин жели да жене буду јаке, а не слабе, но оне никада не могу бити јаке ако прихвате слабост охолости.

Сада је вријеме да се каже да је покрет за права жена који је започео прије педесет година начинио штету женама, њиховој дјеци, и друштву у цијелости. Жене би требале слиједити примјер Блажене Дјевице Марије која никада није била виђена како проповиједа у јавности. Она је то препустила мушкарцима, а управо јој је Њена понизност дала моћ да згази главу сотони.

Истинско ослобођење

Слиједећи примјер Госпе, жене такођер могу имати моћ над сотоном и бити ослобођене настојања да задиве мушкарце својом “једнакошћу”. Када вјера и љубав царују у срцу, нема потребе никога импресионирати, јер тада живимо за Бога и умрли смо свијету.

Размотримо ријечи светога Павла који нас је поучио о путу истинске слободе:

“Ако дакле ускрснусте с Кристом, тражите оно, што је горе, гдје Крист сједи с десне стране Бога! Тежите за оним, што је горе, а не што је на земљи! Јер умријесте, и ваш је живот скривен с Кристом у Богу. Кад се појави Крист, живот наш, онда ћете се и ви с Њим појавити у слави. Умртвите дакле удове своје, који су на земљи: блудност, нечистоћу, пожуду, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство, због којих долази гњев Божји на синове непослуха.” (Кол 3, 1-6)

АМДГ

Извор: https://tradicionalnalatinskamisa.blogspot.com/2019/06/feministicka-agenda-na-drugom.html

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top