(1)

Четврто издање књиге тумачења и објашњења „Протокола сионских мудраца“, коју је написао др Ратибор М. Ђурђевић (о чијој импресивној личности сведочи и његова биографија коју уз фељтон објављујемо), данас, у време банкарског фашизма и завереничких ланаца у којима се свет налази, потребна је ради разумевања неизвесне будућности која је пред нама. Магазин Таблоид ће у неколико наставака донети најинтересантније делове из ове књиге у којој приређивач између осталог каже: „…Сто година је прошло од времена кад су се Протоколи појавили. Предавач те серије излагања не крије да је циљ јудео-банкара и јудео-масона, као извршитеља њихових планова, да на престо нове светске империје доведу свога јудејског цара. У злоделима Лењина, Стаљина, Маоа, Тита, Пола Пота и других комунистичких злочинаца, јасно разазнајемо како ће несрећни Евро-Американци таворити животе у тој бездушној тиранији…“.

Сатана им је много помогао да оду далеко у постизању својих циљева. Јудејско глобално царство већ је остварено у: Уједињеним Нацијама и њеним агенцијама, Уједињеној Европи и њеним саветима, парламенту итд., финансијским установама- ММФ, Светској банци, контроли медија, информативних система.

Тајном, али препознатљивом јудео-масонски контролисаном владом САД-а, Британије, Француске, Немачке и осталих парламентарних демократија.

Ми смо у клопци – али јудејска власт није још постала апсолутна као што ће бити у консолидованом Новом Светском Поретку. Једини спас је у духовној, хришћанској револуцији. Без тога Бог неће имати разлога да нас спасе од сатанске јудејске аутократије. А то значи: дејудаизација наше културе и веровања, философије и животних ставова, уметности и просвете, медија и морала, је незаобилазни задатак у нашој ситуацији.

Потчињавање хришћанским вредностима, одлучно одбацивање подметнутих нам фарисејских пошасти. Враћање хришћанским коренима и истеривање јудејских бесова. Још једном дејудеизација и христијанизација.

Протоколи Сионских мудраца не односе се само на управнике комунистичких кланица, већ у истој мери и на директоре евро-америчких парламентарних демократија. Читаоци и проучаватељи Протокола с обе стране Атлантског океана, обично се усредсређују па повезаност јудејске завере са успоставом бољшевичког и других комунистичких режима. Такво раскринкавање је неопходно и оправдано, јер се узроци тих крвавих догађаја тешко могу на који други начин добро разумети.

Такав приступ Протоколима, на жалост, занемарује чињеницу да су јудео-банкари исто тако одређивали и развој политичких догађаја у демократском свету. На пример, политичка пракса у Британији је била одређена јудео-масонском доминацијом кроз радну спрегу банкара и Круне, а касније и у функционисању мо- дерне британске државе. Утицај јудејских банкара се пренео и на британску колонију Америку и наставио се у измењеној, али не мање кобној форми кад су се формирале независне Сједињене Америчке Државе. После детаљног проучавања и писања неколико студија, предложио сам да се та држава, чији сам и сам држављанин, назове Јудео-Америка.

Људи обавештени о закулисним радњама у Француској масонској револуцији немају никакве сумње да је француска демократија, сем кратких интервала, била већ два века под доминацијом атеистичке масонске ложе Гранд Оријент (Велики Исток). При том се мисли на незнабожачки, вавилонски, антихришћански Исток. Француска је, под вођством те сатанске клике, постала секуларна антихришћанска држава. Чак и после 200 година, она је наставила да се развија у непријатељству према Цркви и Христу. Укратко, секуларна (безбожна) демократија је прикривени рат против хришћанства, док је бољшевизам бруталан и крвожедан облик отворене побуне против Христа – Бога.

„Демократија“ као антихришћанско оруђе

У одабиру из Протокола Сионских мудраца који је учинио Даглас Рид, а који следи у трећем делу мојих коментара на Протоколе, читаоци ће доћи до закључака сличних мојима: да је „демократски“ облик рата против Христа опаснији по друштво и душе од бољшевичког због тога што се дешава у подмуклој и скривеној офанзиви.

Метод тог „демократског“ дела јудејског рата против Христа је релативно једноставан, иако не мање деструктиван од отвореног и бруталног напада на хришћанство кроз комунизам.

Јудео-банкари и јудео-масони су тај метод „демократског“ поробљавања хришћанских народа довели до савршенства.

Тај метод борбе против Христа састоји се у запањујуће једноставном поступку. Народ бира своје представнике у парламенту слободно и уз сву заштиту против крађе гласова и других злоупотреба.

Кад се посланици нађу у престоници, на њих се примењује скривени али неумољив притисак да говоре и гласају како су тајни Господари одредили. Слобода народних представника је привидна и ограничена постојећим „јавним“ мњењем. Ово је зависно од медија и опште прихваћених, и од јудео-масона облико- ваних идеја и ставова.

Јудејци су господари медија, издаваштва, просвете и културе, као и економског и индустријског домена. Јудејска буђ је прожела некадашњи, здравији хришћански поглед на свет. Ко се од народних посланика побуни против јудаизованих (напредних, секуларистичких, либералних) схватања иза којих стоје скривени јудео-масонски посматрачи, тај је политичар запечатио своју политичку каријеру. Прогласиће га екстремистом, чудаком, фашистом, затуцанком, итд. и на идућим избо- рима ће бити одстрањен из политике.

Цео процес је доведен до политички смртоносног савршенства. У књизи „Америка опет колонија“: Уљези и њихови поданици Американци, Свеска Б, Вашингтон под тоталитарним уљезима, описао сам ту трагичну ситуацију у детаље.

Око 40 америчких посланика и сенатора су тако избачени из политичког живота. Остали су прихватили ограничења која је јеврејски лоби успоставио и тако се представничко људско крдо у престоници креће како их јудејски каубоји упућују. Главно је да „демократија“ (у овој специјалној форми) тријумфује, а колико ће жртава пасти у Ираку, Израелу, Југославији, Чеченији-то није важно. У име мирољубивог америчког народа, сурови Јудејци гурају своје мегаломанске пројекте за освајање света. Протоколи Сионских мудраца казују нешто о криминалном менталитету садашњих освајача света.

Један од показатеља недостатка љубави и поштовања које јудео-банкари показују према потчињеном човечанству…

Ове зиме (2001) излази из штампе моја последња књига, Путокази за трећи миленијум. Свеска А се бави позитивним духовним вредностима и насловљена је „Ка Христу“.

Друга свеска приказује негативне и зле појаве у савременом човечанству, па носи и прикладан наслов, „Ка Сатани“. Један од чланака у њој саопштава изучавање подљудске талмудске вере и међуљудских односа које жигоше професор Израел Шахак, један од храбрих критичара фарисејске нечовечности према Нејеврејима.

Као што су пророци пре више од 2.000 година оштро осуђивали незнабожачки менталитет Израелаца заражених вавилонским и феничанским утицајима, тако и професор Шахак осуђује етику џунгле којом се руководе савремени рабини и њихови верници међу „побожним“, тачније посатањеним Јеврејима. Бог је љубав, а Сатана је пакост и зверост – најкраће речено и сасвим разумљиво.

Подстрек за ово савремено разматрање потиче из еколошке ситуације која се претећи надвила над човечанство. Ово пишем о православном Божићу 2001.

Пре 68 година, кад сам као студент дошао у Београд из Крушевца, на бреговима Кошутњака било је, у току зиме, 10-30 сантиметара снега. Скијао сам се и уживао у зимској лепоти Бановог Брда и Топчидера. Сада ту нема ни један сантиметар снега. Станујемо у том крају и по улицама се црни асфалт.

У току последњих 20 до 30 година, јудејски финансијски силници и њихови аријевски послушници су експанзијом индустрије упропастили природну равнотежу у атмосфери. Сада – еколози нам објашњавају – издувни гасови су прогорели рупу у озонском слоју и сунце загрева атмосферу без заштитног омотача. Вода која је испарила се не претвара у кишу или снег, и тако се не враћа на земљу, већ одлази у васиону. Прошлог лета је била неуобичајено велика суша. Водостај на рекама које покрећу електричне турбине је сада низак и инжењери објашњавају нестанак струје у хладним данима недовољном количином воде у рекама.

Криза није нова. Већ пре 40 година стручњаци су изражавали страх од могуће климатске катастрофе, укључујући и последице по здравље људи.

Еколошки покрет је почео, али није далеко стигао. Ко спречава решење тог озбиљног проблема? Они који желе да продају што више нафтних производа без обзира на опасност по здравље и природу. Људи у градовима су тако заглупљени да више воле да живе у загађеним центрима него да пређу у предграђа где је здравствена претња нешто мање озбиљна.

Пре 30 и 40 година у Америци, где је опасност била веома видљива, проналазачи су дискутовали о другим изворима енергије за погон возила: водоник (хидроген) сагорева чисто и има га много у природи; такође, електрични мотори не трују околину као бензински. Зашто те могућности нису искоришћене? Зато што господари демократске политике нису то дозволили. Значи Јудео-банкари и извршитељи њихове чудовишне воље, јудео-масони, су криви за овај злочин над природом – човечанством.

Научници, такорећи о свом трошку, су покушали да нађу практична решења. Патенте су господари финансија ухапсили и одбили да уложе новац у даље њихово истраживање и примену. У међувремену људи и биљке су наставили да се гуше у прљавом ваздуху. Пре неко вече један стручњак је озбиљно излагао о климатским трендовима по којима ће Балкан – терен са погодном климом за гајење воћа и поврћа и меснате хране – постати, у догледно време пустиња! Јудео-банкари су тако похлепни на добит да им ништа није важније – ни здравље, ни будућност човечанства. Они контролишу демократске процесе и не дозвољавају да се питање реши. То су злочинци – капиталисти, Јудејци или „хришћани“. Као бесловесне животиње, они спроводе своје краткорочне интересе и одбијају да се покају и покоре Творцу који им је дао Земљу на уживање. Они је претварају у пакао. Бедници – моћници. Зверови. „Синови Сатане“, како их је Христос назначио. (Јов. 8:44).

Велика трагикомедија јудео-демократије: Наводна борба против комунизма

Пуковници и други виши официри КГБ-а који су пребегли на Запад током 1970 -их раскринкали су подвалу о борби демократија против совјетског режима. Они су недвосмислено објаснили целу игру: наводни сукоб између тиранског комунизма и слободољубиве западне демократије је била обмана глупавих Гоја.

Пре читања тих излагања, и ја сам био један од милиона „корисних идиота“ (како је Лењин звао левичарске напредне либерале и друге Гоје на Западу). Веровао сам у дипломатску и медијску слику о неизгладивој супротности парламентарне демократије према марксистичким револуцијама. Био је ту НАТО пакт насупрот Варшавском; у Вијетиаму, а и раније у Кореји, био је рат против револуционарних покрета азијских народа, и америчка и друге англо-саксонске „демократије“ су им се супротставиле. Ту је био и СЕАТО – Савез антикомунистичких држава, који је наводно био фронт да заустави комунистичку агресију на југу Азије и Тихом океану, а који је организовано наводни антикомуниста Џон Фостер Далс, дугогодишњи амерички министар спољних послова. Он је истовремено, али тајно, био главни архитекта- совјетског ширења у свету.

Било је „неуралгичних тачака“ као Вијетнам, Камбоџа, Ангола, Никарагва. Све је то врило на површини. Испод те јудео-демократске опсене, комунисти су успостављали диктатуре, у Кини, Кореји, Вијетнаму, Камбоџи, Етиопији, Анголи, Куби, Никарагви – већином под видом „аграрне револуције“ или борбе против националистичких или револуционарних диктатора – Чанг- Кај Шека, Дијема, Сомозе, Хајле Селасија, итд.

Упркос антикомунистичкој пози у америчком министарству спољних послова било је високих чиновника прокомуниста и левих напредњака, многи од њих са јеврејским презименима.

Комунистички ваљак се котрљао и црвене заставе су се вијориле на многим територијама. Ако бисмо их на глобусу представили црвеном бојом, било би толико руменила да би се стварни антикомунисти морали забринути. Цео гај систем варки и лукавстава је теоретски претпостављен у „дијалектичкој“ јудејској формули на коју су се и владајући комунисти увелико ослањали. У својој свести и у теорији они се руководе шемом: теза + антитеза = синтеза

Теза је могао бити демократски систем. Антитеза је акција јудео-масонсрије (комунизма) у потпомагању револуција, социјализма, секуларизма. Синтеза је прокомунистички, јудео-масонски свет прожет марксистичким фантазијама, а који се ослања на активности левичара (социјалиста, либералних политичара).

То је база која се креће у даљу фазу Новог (јудејског) Светског поретка. То је наводно незаустављиви прогрес човечанства. Неће се „човечанство“ од тога овајдити, али ће јудео-масони прићи ближе својој диктатури над људским масама и државама. Сатана је једини добитник; он царствује над човечанством које се приволело Противнику Божијем, уместо сину Божијем, Исусу Христу.

Онда је комунистичка секта почела пуцати. Преко Горбачова, совјетско крило препознатљиво се расточило, и тај, на око моћни блок, се срушио. Такав лом се десио раније британском, француском и другим колонијалним управама, које су јудео-банкари урушили као њима непотребне сметње. Изгледало је да је слобода најзад стигла Москви и њеним сателитима.

Као што је пре седамдесет година Хитлер гутао једну суседну државу за другом, јудео-масони су сада ставили шапу на државе Уједињене Европе и НАТО-а, припремајући се на дугорочну офанзиву на Русију и сибирска богатства.

Њихово глобално царство у Евро- Америци и северној и централној Азији се већ дало назрети. Југославија је разграђена као сметња јудео-масонским диктаторима, уз лукаве и сурове методе које нису ништа човечније од Стаљинових и Хитлерових. Многи су бивши Југословени изгубили животе у том најновијем Јудео-масонском преуређењу.

Чему је онда служила хука и бука ,,хладно? рата“ између јудејских демократија и јудејских Совјета? Главна функција те међународне шараде је била да се евро-амерички гоји држе у страху, да се не буне против траћења народног богатства на скупоцено наоружање. То је била и функција претње нуклеарним ратом. Сви смо се ми понашали као Гоје – глупава стока – неспособна да разазна циничне истине иза те димне завесе. Ми обични смртници просто не можемо да парирамо лукавству Синова Сатане, бар док се не вратимо просветљењу и заштити од заблуда коју хришћанство пружа.

Наши лидери имају исувише дубоко испран мозак јудејским смицалицама. Збуњени гоји су немоћни да парирају, јер су им јудео-масони помутили расуђивање.

Поробљени Запад

(Случај и скандал Хајдер)

Многима ће овај поднаслов бити чудан и непојмљив. Лажљиви јудео-медији и јудео-просвета су нам тутнули у главу да смо ми на Западу слободни и представљамо демократију у најлепшем смислу. Ми јесмо слободни, али само у ограниченом обиму. Слободни смо да нападамо „демократско“ уређење и предлажемо боља решења за привреду или политички систем, за монетарну политику или друштвене односе.

Али, у најважнијвм нисмо слободни: не смемо да предложимо одбацивање јудео-банкарске контроле и враћање на хришћанску и националистички идеолошку основу; одбацивање јудео-либералног, секуларистичког система и јудејску контролу нашег друштва. То је табу-тема. Јудео-демократе то зову фашизам, мрачњаштво, успостављање националистичких норми. Узбуна поводом Јерга Хајдера прошле године то јасно показује…

Ми који површно пратимо политичка збивања били смо затечени узбуном у садашњим јудео-либералним и медијским форумима Европе поводом Хајдера. Имали смо утисак да се ради о неком ванредно важном збивању. Моји једномишљеници и ја нисмо били изненађени. Јудео-масонска клика – свесни и несвесни пиони у изграђивању Новог (јудејског) Светског Поретка – су се оправдано узбунили – оправдано са гледишта интернационалне завере.

О чему се ту ради?

Јерг Хајдер је гувернер Корушке, једне од неколико провинција Аустрије, ни најпространија, ни најмногољуднија. Странка се зове Либералном и не ради се ту ни о каквој превари. Мени се чини да се ради, о веома вештој, да не кажем лукавој употреби израза „либерали“, тј. ослобођен, слободоуман.

Незнабошци који су пропагирали Француску револуцију, звали су себе либералима, тј. ослобођеним од учења и ауторитета Римокатоличке цркве. У случају Хајдерове Либералне партије, придев либералан је употребљен у хришћанском и конзервативном значењу: слободан од јудео-масонске идеологије.

Зашто су се левичарско-либерални управљачи толико узнемирили, да су ауторитарно и ауторитативно искључили Аустрију из неких форума УЈедињене Европе зато што је према политичким правилима аустријска држава увела Хајдера у централну владу.

Због те олује незадовољства европских јудео-либерала, он се повукао из централне владе. Али то није помогло. Мржњом испуњени и фанатични либерали-левичари су наставили да какоћу.

Хука и бука око Хајдера била је – бар мени – комична. Шта је то он тако рђаво учинио? Без упознавања са детаљима, мислим да сам добро разумео разлог за целу узбуну: Хајдер је најавио неку врсту националног отпора јудео-масонским интернационалистима. Ови се већ 40 година труде да разбију етничку чистоту европских народа.

Међународни господари су за време социјалистичке владе у Немачкој увезли толико Турака у Берлин, да су нека популациона предвиђања била да ће кроз 20-30 година га престоница Немачке постати већински турски град.

Социјалисти, тј. заступници јудео-масонских планова, населили су у Француску око 5.000.000 „црних стопала“ из северне и других делова Африке у околину Париза. То је био пркос француским националистима и осигуравање гласова за социјалисте за централну област Француске, ону у, и око Париза.

Исти тренд је био у целој Европи.

(Наставиће се)

—————————————-

Приказујући Протоколе Сионских мудраца као фалсификат, Јудејци се надају да ће се тиме обуставити истраживања и откривања начина њиховог деловања против народа који су жртва јудејске завере против хришћанства, као и против аријевских нација уопште. Експлозија националног гнева се може само одложити, али се та темпирана бомба не може демонтирати.

 

Др Ратибор М. Ђурђевић / Таблоид

 

(2)

Протоколи су документ о јудејској подлости, подривачкој завери, бескрупулозности и ђаволском штеточинству. Својим радом против верских и националних интереса народа у чијој земљи живе, Јудејци пожурују дан заслужене освете и казне. Уместо да очисте своје редове од злих сународника, они се уздају да ће одложити дан побуне угњетених и опљачканих људи. Неправедне судије бољшевичко-јудејске управе, кажњавале су дугогодишњом робијом, па и смрћу, несрећне Русе који су само испричали неки неугодан виц о Јеврејима. Период од четрдесет и педесет година тог угњетавања није много изменио потмули гнев по- робљеног народа: дисиденти који су излазили из СССР-а, 60-их и 70-их година сведочили су о раширеном „антисемитизму“ у том социјалистичком рају.

Тешко је рећи у којој су мери и сами ционисти подгревали приче о масовној мржњи против Јевреја да би приволели људе да савладају жељу да наставе да живе међу Русима, у земљи на коју су навикли и да се преселе у Израел, или радије у Америку као нову обећану земљу за Јевреје. Они су се свесно или несвесно надали да ће Американци наставити са својом улогом млакоња који се праве да не виде да су их туђинци поробили. (Ја сам објавио 1987. године двотомну студију…Моја психолошка испитивања су показала да се Јевреји одржавају на власти у Америци изазивајући страх већинског становништва својом нападношћу, лукавством и непријатним карактером.)

Повика на Протоколе као фалсификат је у функцији учвршћивања синдрома страха од Јудејаца код застрашених и заглупљених Гоја. То је необорива психолошка и социолошка чињеница.

Смејурија око јавне „тајне“ Протокола сионских мудраца у Евро-Америци

Већ сам у више наврата писао о јудејском терању шеге са евро-америчким Гојама и спрдањем са њиховом „културом“. Као каубоји, који усмеравају крдо говеда (на јеврејском Гоји) пуцкетањем дугачког бича, јудејски медији замајавају евро-америчке хришћане напредним и слободоумним идејама, претњама, наводним опасностима или дочаравањем рајског насеља на земљи, које ће њихови агенти (секуларни мудраци разних боја) успоставити међу људима, чим њихови генијални планови буду спроведени.

Тајна Протокола сионских мудраца не постоји. Она служи само застрашивању Гоја и успостављању механизама контроле над хришћанским крдом. Кад би било потребно пружити само делимичну библиографију јудејске завере против хришћанства, број извора би премашио 1.000 натписа. (Нарочито их је много на енглеском језику, културе коју су Јудејци најтемељитије поробили и искварили).

Стотине књига којима сам се служио да бих поткрепио увиде које сам пружао читаоцима, на стотине објављених страна на енглеском и српском језику, описују аспекте јудео-масонске завере, којима нас ови опаки непријатељи Христа залуђују већ више од триста година уз помоћ антихришћанске „просвете“ и других метода испирања евро-америчких мозгова.

Да поменем само ограничени број главних дела која исцрпно и убедљиво говоре о јудејској завери против хришћана и њихових интереса. У поређењу са насловима који ће бити наведени, Протоколи једва да говоре или сумарно алудирају на мноштво података изнетих у многобројним изворима о јудејској завери. Поменућемо потпунија излагања о јудејским завојевачима на евро-америчком простору. Неке од адреса могу бити застареле. Тачна обавештења о адресама се могу добити у већим библиотекама.

Постоје на стотине дела на енглеском, руском и француском језику, која далеко успешније излажу доказе о јудејској завери против хришћанског напретка и безбедности, него што то чине Протоколи сионских мудраца. Опструирање издавања Протокола, служи као димна завеса и провера послушности Гоја тајним јудејским управљачима.

Јудејци прогоне противнике хришћане и у „демократској“ Европи

Застрашујући пример прогона хришћанских противника у Европи од стране јеврејских силеџија налазимо, између многих осталих, и у случају америчког држављанина немачког порекла, Ханса Шмита.

Ја сам за његов случај чуо пре две, три године. Дошао је у Немачку да посети брата и на аеродрому у Франкфурту немачка полиција га је ухапсила. О његовом случају је писао један други Немац, сликар Ернст Циндел, кога су Јевреји бесомучно прогонили путем судова у Канади. (Ова држава је отишла даље од многих других земаља у дозвољавању Јеврејима да злостављају „антисемитске“ активисте.)

Разлог за хапшење је био, према Цинделу, у томе што је Шмит дао изјаву једном немачком новинару још у Америци да су његове сународнике, Немце, јудео-масони претворили у своју колонију и да Немачка није слободна земља. (У том смислу није ни Америка слободна, јер и у њој вршљају јудео-масони, комунисти и јеврејски лоби.) Та изјава је штампана у једном немачком листу.

Док сам до пре осам година живео у Америци, био сам у преписци са Хансом Шмитом. Он је био организатор и председник Америчко-немачког просветног удружења, које се борило да уплашене Американце немачког порекла подстакне да савладају страх који су им Јевреји утерали у кости сталним подсећањем на Хитлерове злочине и њиховим преувеличавањем.

У САД живи преко 50.000.000 америчких Немаца и само се мали број њих усудио да се придружи Шмитовом покушају да се ослободе ССЈ (Синдрома страха од Јудејаца). Шмит се борио против јеврејских лажи и подстицао сународнике да се супротставе тајним јеврејским господарима Америке.

Окрутни и дрски Јевреји нису Шмиту опростили ово супротстављање јеврејској надмоћи у Америци и Немачкој која је, практично посматрано, Јудео-америчка колонија. Најзад су Јевреји нашли прилику да се освете храбром (по њиховом мишљењу дрском) Немцу.

У августу 1995. године, Ханс Шмит, натурализовани амерички грађанин, припремао се да се укрца на авион у Франкфурту који ће га одвести кући на Флориду, пошто је лечен у Немачкој. Али није успео да прође немачку царину. Писац је ухапшен и утамничен у затвору налик на тврђаву, у Бицову.

Тако су започела страдања као у Средњем веку: независни писац је утамничен јер његови есеји и писма вређају моћне силе у међународном естаблишменту…

Свој „злочин“ Шмит чак није ни починио на немачкој територији. „Увредљиве“ чланке и писма писао је у свом дому у Пенсаколи (САД). Али, како је Нови светски поредак пружио пипке по читавом свету, национални суверенитет постаје ствар прошлости.

Амерички Стејт департмент је одбио да протествује због Шмитовог хапшења у Немачкој. Остављен је да труне у затвору, а, ако буде среће, и да умре. Власти су намерно погоршале његове болести срца и простате, пошто су га стрпали у затворенички комби и возикали по Немачкој, ускраћујући му одговарајуће лечење.

Намера је била да Шмита убију ускраћивањем лечења или, ако то не успе, онда да му се суди у једном од немачких дивљих судова (где се дисиденти без поговора осуђују) и да се осуди на неколико година затвора.

И поред свега тога, Шмит је успео да сачува свој неукротиви оптимизам док су пријатељи слободне речи широм света почели да протествују у његову корист.

Ханс Шмит сигурно и вешто прича о свом страдању. Он не само да описује своју законску борбу и страдања за време утамничења, већ нас и уводи у ревизионистичку историју Ерзаца, послератне немачке владе, оформљене пред бајонетима Савезника.

Његово око за детаље, анегдоте и вешта политичка анализа чине изузетно занимљивом књигу Утамничен у „демократској“ Немачкој-страдање једног америчког писца, која представља побуну против тоталитарне неправде, као и витешку борбу за ревизију Другог светског рата.

Ћутање и апсолутна послушност

Поводом знаменитих Протокола сионских мудраца, потребно је рећи неколико речи да би читаоци били правилно обавештени о једној од најзначајнијих ствари по опстанак човечанства. Велика катастрофа коју спремају тајне, подземне силе, које су од памтивека управљале судбином народа, прете да у најскоријој будућности остваре своје сатанске намере. И успеће, ако се човечанство на време не дигне и не стане енергично у своју властиту самоодбрану.

Један суд у једној неутралној земљи донео је „после двогодишње истраге“ одлуку, да знаменити Протоколи сионских мудраца нису ништа друго до обичан фалсификат! Многобројни листови, као по команди, донели су извештај да су сва настојања да се докаже њихова истинитост била слаба и ништавна.

Ово треба да је кратко и довољно да се обеснажи један од најопаснијих подухвата противу човечанства. Једна одлука је пала; шта би још хтело човечанство? Како оно сме и да помисли да оно што је решио један судија појединац није тачно!

Међутим, ево само неколико „ситница“, неколико поучних детаља о условима који ову „пресуду“ тј. судијску одлуку у потпуности обеснажују…

Како безмало целокупна штампа стоји под јеврејском власницима, истина може једино тешком муком и постепено да се прогура до јавности. Једна од основних тежњи јеврејства је да народи и надаље остану у непознавању чињеница које су за њих од животне важности.

Протоколи сионских мудраца представљају стратегијски план јеврејског народа за освајање света. Ова књига, противно свим настојањима јеврејства да се она сачува у највећој тајности, изашла је у јавност пре неких 30 година (сачињена је на великом ционистичком тајном конгресу у Базелу, 1897. године) и у великој је мери век спроведено у дело оно што је у њој предвиђено. Природно је да је та чињеница изазвала оправдану реакцију код нејевреја.

Бољшевизам је, како ћемо видети, јеврејски производ којим, под изговором „опште користи“, свесно уништавају у нашем човеку све оно што га чини човеком, убијајући у њему душу и све моралне вредности, истовременим одузимањем сваке сопствености, претварајући конеквентно и човека само у обичан број, тај исти бољшевизам под којим народи у своме искреном и идеалистичком настојању замишљају нешто сасвим друго, прети да преплави цео свет. Ко прочита Протоколе многе ће му ствари и многе чињенице из свакидашњег живота, постати јасне.

Наша култура, наш опстанак као слободних живих бића је у опасности и зато није чудо што се на свим странама, у свим државама диже један талас антисемитизма, чим народи уоче истину, једину и страшну. Овај покрет није ништа друго до реакција и самоодбрана против те опасности.

Природно је, дакле, што јеврејство покушава да порекне све то тврдећи да су Протоколи лажни. Једна судска одлука која би то потврдила, без обзира на који се начин до ње дошло, од вели- ке и неизмерне је важности. Стога су упрегнуте све силе, уложен је највећи труд, предузете су све могуће мере да се до такве једне одлуке и дође.

У првом реду је за то одабрана варош Берн у Швајцарској, јер је представљала један згодан форум. Вешто су се послужили једним параграфом кантоналног закона који овлашћује да се извесна приватна лица судски прогоне. Неколико сиромашних младих људи, без икакве имовине, који нису имали могућност ни да се сами хране, оптужени су јер су без дозволе за трговање продавали једну књигу која се и после судске пресуде може добити у свим књижарама у Швајцарској.

Тешки проблем „веродостојности“ исте вешто је покренут, заправо је скренут на питање да ли су ти младићи имали право продавања или не. Што је најважније, питање истинитости Протокола постављено је пошто се процес већ био протегао на целу годину дана.

И дошло се дотле да се судски поступак, односно спор, чији је исход од светске важности, одвијао пред једним обичним полицијским судом, као и то да одлука није донета од колегијума, већ од само једног судије, за кога се „случајно“ накнадно утврдило да је масон и марксиста.

Заиста, вешто удешена ствар. Сем тога, да би јеврејство осигурало себи сигурну победу у овом случају, одабрало је масу својих знаменитих адвоката и једног свог „стручњака“.

Други сведок-вештак, кога је суд назначио као неутралног, познати је масон високог степена Миљуков, бивши председник револуционарне кадетске странке у Русији, који је организовао велику и крваву револуцију у Русији 1905. године. Позвана је маса пројеврејских сведока из најудаљенијих крајева света у Берн; међутим, онима који су требали да докажу истинитост Протокола, онемогућен је приступ.

Кад се зна да је масонерија (Слободно зидарство) слепо оруђе и да је апсолутни извршни орган „јеврејских светских мудраца“ помоћу које јеврејство фактички, иако тајно, управља безмало целим светом, када се зна какву страховиту заклетву полажу слободни зидари приликом ступања у ту „хуману“ и „неполитичку“ организацију, као и главни захтев-апсолутну послушност и ћутање, онда је лако закључити како може да гласи једна пресуда донета од оваквих слепих извршних органа.

Судија се служио лажима и другима дозволио да лажу

У интересу је међутим и самих тих Слободних зидара, нејевреја, да виде каква им је лепа судбина одређена од стране те исте јеврејске „браће“. Јеврејство је већ унапред ликовало због своје победе, јер је одлука по питању веродостојности речених Протокола унапред била спремљена и донета.

Ево доказа за то: 28. априла 1935. суд доноси по том предмету, између осталог, четрнаест дана пре доношења судске одлук,е следеће закључке:

„…Овде се не ради о томе да се докаже или оповргне аутентичност Протокола сионских мудраца, ова је околност већ регулисана. Од важности је сада то да се обеснажењу навода да што већи публицитет у целом свету. Одлука има да се свуда бучно објави. Сам, пак, процес доказује шта се све може постићи је том добром јеврејском организацијом“.

Дакле, две недеље пре но што један швајцарски судија, треба да донесе пресуду, Јевреји тријумфално објављују да се победа има приписати њиховој организацији (дакле не истинитости њихових навода).

Под оваквим условима, јасно је колико је и сам процес био једна лакрдија. Јевреји су и могли да буду унапред сигурни у своју „победу“ јер се показало да је први „експерт“ госпођа Лусли утолико неутралан, што је и сам по пореклу Јеврејка – експерт који је одређен од суда као „неутралан“. Главно јеврејско гласило, од 13. маја 1935., поново је учинило једну глупост на тај начин што је навело да је речени Лусли у ствари пројеврејски сведок, мислећи да се с ове стране океана не читају америчке новине.

Тиме је својим сопственим признањем доказало да је експерт Лусли, који је требало да буде неутралан, у основи јеврејски агент и на тај начин је донета „одлука“ којом се Протоколи проглашавају апокрифним јер се њихова истинитост „није могла“ доказати. Узгред буди речено, од 36 сведока који су се јавили да стручно докажу истинитост истих, само је једноме допуштено да узме учешћа у спору и то немачком потпуковнику Флајшхауеру, али пошто су друга двојица „експерата“ била као што смо видели „неутрални“, просто су га надгласали. С друге пак стране, било је дозвољено да преко стотину сведока брани јеврејску тезу, поред напред речена два експерта.

Уосталом, ево још неколико детаља са суђења: у октобру 1934. пројеврејски сведоци дали су многобројне изјаве и податке који не одговарају истини. Један од бранилаца захтевао је да се они казне због лажног сведочења. Суд је одбио тај захтев-из техничких разлога! Сем тога, сведоци нису потписали своје изјаве! Могли су се, дакле, увек извући под изговором да њихове изјаве дате у записник нису верно заведене, пошто ова формалност није испуњена и саме изјаве су правно неважеће. Па ипак се и сам судија лажима служио и дозволио да се и други лажима служе.

Из свега овога, јасно се види да су Протололи сионских мудраца, једна страховита истина у коју се може свако уверити ако мало боље простудира подземни рад јеврејства, јер оно је његов прави домен.

Напослетку, као главни закључак се намеће следеће: Протоколи сионских мудраца нису ништа друго до систематски и плански израђена акција, коју предвиђа Талмуд. Ако је Талмуд лажан, онда су и Протоколи лажни! Нека се један Јеврејин нађе који ће потврдити да је Талмуд лажан!

(Наставиће се)

 

(3)

Четврто издање књиге тумачења и објашњења „Протокола сионских мудраца“, коју је написао др Ратибор М. Ђурђевић (о чијој импресивној личности сведочи и његова биографија коју уз фељтон објављујемо), данас, у време банкарског фашизма и завереничких ланаца у којима се свет налази, потребна је ради разумевања неизвесне будућности која је пред нама. Магазин Таблоид ће у неколико наставака донети најинтересантније делове из ове књиге у којој приређивач између осталог каже: „…Сто година је прошло од времена кад су се Протоколи појавили. Предавач те серије излагања не крије да је циљ јудео-банкара и јудео-масона, као извршитеља њихових планова, да на престо нове светске империје доведу свога јудејског цара. У злоделима Лењина, Стаљина, Маоа, Тита, Пола Пота и других комунистичких злочинаца, јасно разазнајемо како ће несрећни Евро-Американци таворити животе у тој бездушној тиранији…“.

Охола, злочиначка, неизмерна, исконска и, што је најстрашније, безобзирна верска мржња необично избија из свих редова ових Протокола; она ври… кључа и прелива се као из лонца препуног најодвратније злобе и освете, она већ предосећа блиски крај свог вековног сагрешења – када ће моћи да проспе по целоме свету отров братоубилачке класне борбе, анархије и свеопште беде, да уништи све што смо вековима стварали и сматрали за свеопшто, па да онда над преосталом људском масом лишеном разума и сваког моралног осећања оствари царство Велике Интернационале са јудејским царем „Дома Давидова“.

Свој коначни циљ и злочиначки план та банда Сионских мудраца настојала је увек да крије од очију непозваних, а служе се овим средствима са паролом: циљ оправдава средство.

Сензационалистички процес у Берну (1935), који се претворао у фарсу са унапред одређеним крајем, само је потврдио да ни подмитљивост ни кривоклетство залуђених или бескарактерних Нејевреја није помогло јеврејству да докаже „неистинитост“ Протокола.

Доиста су смешни покушаји Јеврејства да оповргну аутентичност Протокола, када оно делима својих писаца (Јаков Клацкин, Луј Леви, часопис ложе Б’нај-Б’рит, мемоарима вође циониста Теодора Херцла и др.) и свим својим поступцима стално потврђује њихову истинитост и чињенице, да ,,изабрани народ“ стално свим средствима тежи да завлада светом помоћу својих верних а често несвесних слуга – разних интернационала.

У Бернском процесу јеврејство није успело да оповргне тачност објављених Сионских протокола. Новине, које се налазе у рукама јеврејских капиталиста, објавиле су намерно нетачан извештај о суђењу у Берну.

Резултат суђења, пак, стварно је следећи: оптужба и тужилачка страна има да им плати трошкове; главни оптужени књижар Силвијо Шнел осуђен је свега на 20 швајцарских франака глобе и на плаћање 5/18 свих судских трошкова за преступ 14 закона града Берна о „неморалној литератури, фотографији и кинемагографији“. Но, пошто је био осуђен само Шнел не укида се право продаје и растурања брошуре Протоколи Сионских мудраца коју и данас слободно продају други књижари.

На овај начин није доказан фалсификат тих Протокола, иако је суд (свакако пристрасно, на интервенцију разних „утицајних кругова“) саслушао само сведоке тужбе, а ниједног од 35 сведока тужених!

Даљи коментари нису потребни; како је рекао чувени филозоф Шопенхауер: „…Књига је исто што и огледало, ако се у њему огледа магарац, неће се у њему појавити апостолски лик“.

Ови редови су написани да отворе очи читаоцима како би могли, кад је маска скинута с разних „интернационалних покрета „, да јасно виде каква се подлост и чије прљаве и одвратне тежње крију иза таквих покрета који нам се убацују са стране.

Првих дана руске револуције 1917. године, из тајнствене архиве Министарства унутрашњих послова, а по наредби председника Привремене револуционарне владе масона кнеза Љвова, биле су издате Јеврејину Винаверу („спиритус ректор“ конституционе „кадетске“ руске странке) сва акта која су се тицала јеврејства. Један чиновник поменутог министарства задржао је и реверс примопредаје.

Између ових аката налазио се један досије на чијим корицама је стајало: „…Предмет аустријског поданика Теодора Херцла“. У овим корицама налазио се, између осталих, један документ на старојеврејском и на француском језику. У горњем десном углу овог документа било је написано: ,,Старешинама Сиона“. Овај натпис је значио да је документ одређен за читање само за посебну групу јеврејског народа.

Други документ са истом садржином, до кога се дошло другим путем, доспео је први пут у руску јавност крајем прошлог столећа, и то под насловом Протоколи Сионских мудрица који и ми доносимо.

Јесу ли Протоколи Сионских мудраца фалсификат?

Не намеравам да целу књигу „Завера над заверама“ укључим у овај увод, мада би тај материјал био од користи заинтересованом и озбиљном читаоцу.

Др Карл Бергмајстер испитује са правног и фактографског гледишта јеврејску кампању да „докажу“ да су Протоколи „фалсификат“, наводно руске тајне полиције, који је некако доспео у јавност. (Можда приликом узбуне због пожара који је избио у сали у којој је одржаван први ционистички светски конгрес у Базелу, Швајцарска 1897.)

Хитлеру су јудео-банкари из Њујорка помогли да дође на власт у Немачкој. Он је имао да послужи као искра која ће да запали пожар светског рата, а чија је сврха била да се успостави Јудео-масонска власт над европским народима (види о томе Антони Сатон, „Вол Стрит и долазак Хитлера“).

Хитлер је исувише жустро преузео своју улогу европског пиромана – а можда се то баш и тражило: лудак се дао на посао превише самопоуздано. План је захтевао да се и „демократски“ народи мобилишу против њега, али међу Европљанима је било политичара који нису улетели у замку онако брзо као што су го- сподари завере предвиђали. Једно од средстава за распламсавање ратне психозе и спровођење јудејских политичких манипулација био је економски рат, светски бојкот немачких производа, а који је Јеврејска светска организација објавила у САД 1934. Саставни део тога било је наводно доказивање да не постоји јудејска завера за освајање света и да су Протоколи, који о томе прилично јасно пишу, само „антисемитска“ намештаљка.

За Јудејце, манипулације и лажирање светске историје су већ били рутинска ствар: успели су да од већине образованих гоја у Европи сакрију чињеницу да су фарисејски идеолози Талмуда – путем револуција и ратова као и финансијских и медијских манипулација – већ успоставили контролу над „ Великом“ Британијом, демократском Француском и бољшевичким чудовиштем у Русији.

Светска завера за разбијање Европе и успостављање јудејске моћи већ је увелико функционисала, али је било потребно изнова замазати очи светској јавности. Један од потребних услова за замагљивање правог ратног хушкања био је „доказати“ да су Протоколи фалсификат десничарских кругова.

Као што се го ради у јудео-бољшевичком свету, процес је монтиран у демократској држави Швајцарској, у њеном главном граду, Берну. За наводно доказивање изабран је обичан полицијски суд, уместо неког вишег суда у коме је процес контролисан устаљеним прописима.

За „судију“ је изабран један левичар, марксиста. (Тај избор није био важан, јер је скоро цео швајцарски народ био забринут и узрујан због присуства ратоборних нациста на северној граници њихове земље, а који би се могли дрзнути да нападну традиционално неутралну швајцарску државу).

Све је било под ефикасном јеврејском контролом: судија је био унапред сагласан са ционистичким жељама. Он је указао на важност јеврејског „стручњака“, пригушио паметне н правоважне замерке немачког правног и стручног експерта, саслушао је сведока за јеврејску страну а ни једног за немачку и – победа јеврејске тезе је објављена!

Протоколи су проглашени фалсификатом, а јеврејска теза је промовисана у ционистичким светским медијима као доказана. Био је то нека врста Драјфусовог процеса од пре четрдесет година у француском суду, само у супротном, јеврејском правцу. У таквим партизанским расуђивањима објективност није важна.

Касније, скоро две године после одлуке најнижег суда, виши суд Швајцарске је поништио одлуку прекршајног суда, али се светска тј. јеврејска штампа на то није ни осврнула. У свести „обавештених“ људи успостављена је „истина“ да су Протоколи доказани фалсификат!

За интелигентног и непристрасног читаоца препоручујем да прочита кратку студију др Карла Бергмајстера Јеврејска светска завера у књижици Завера над заверама стр. 25-56 коју је Ихтус хришћанска књига издала 1999.

Та студија приказује уобичајену фарсу бољшевичких, ционистичких и фашистичких судова прве половине 20. века, као и комунистичких судова у земљама поробљеним од јудео-совјетских „демократских“ сила после победе левичарских моћника 1945. на крају Другог светског рата.

У тој студији др Бергмајстера читаоци ће наћи и сведочанство јудејског рабина Ефрона, који је прешао у православље и живео у српском манастиру Петковици као руски емигрант око 1923. и 1924.

Он потврђује да су Протоколи Сионских мудраца аутентични изводи из ширих и обухватнијих планова које су фарисеји (савремени рабини) развили да оштете спасилачки рад Исуса Христа, Сина Божјег, против кога се они загрижено боре већ 2.000 година.

Тоталитарна неправда

…Дошао сам до чланка „Мондијализам и имиграција“. Текст је преузет из српског националистичког часописа Искра.

Само неки од наслова који показују како су лукави фарисеји (покровитељи безбожничке демократије, либерализма, социјализма, комунизма, бољшевизма, атеистичког хуманизма, секуларизма, итд.) гојама „продали рог за свећу“ су: Пет крвавих револуција јудео-банкара и њихове јудео-масонерије (Ихтус хришћанска књига, ИХК 1999); Супербанкари – вампири савременог човечанства (ИХК. 1997,1999); Тетралогија Савремени ликови пиликови Сатане и Тајни рушитељи јеврејства и хришћанства – Атеистичко-нихилистичка кампање против Мојсија.

„Права према Првом амандману“ односе се на слободу речи и говора коју амерички Устав, стар више од 200 година, обезбеђује сваком америчком грађанину. Подли уљези Јудејци кршили су и заобилазили га права америчких грађана, нарочито почев од администрације другог Јеврејина у Белој кући, Франклина Д. Рузвелта. (Први је био Вилсон, а трећи Ајзенхауер.)

За више примера јудејског махнитања по Америци, види моју студију Ругобе и лажи америчке демократије: чувени песник Езра Паунд, кандидат за Нобелову награду (Јудејци спречили избор у „демократској“ Шведској), држан без пресуде у лудници 13 година; фармер Гордон Кал, амерички патриота и одликовани војник, убијен од стране јудео-америчке полиције; индустријалац, Руди Станко, осуђен неправедно на седам година робије од судије Јеврејина зато што се усудио да се супротстави јеврејском картелу меса, а ради малтретирања (као Шмит у Немачкој) вожен у ланцима хиљадама километара тамо-амо по Америци; патриота и књижевник Јустас Малинс, критичар јеврејских злодела у Америци, 40 година прогањан у јудејској колонији, САД; др Бен Кук, психолог, прогањан од Јевреја-психолога, зато што је отворено писао о гадостима Талмуда и атеистичке јудео-масонерије.

Шмит је био жртва јудео-комунистичког система који се сад крије под маском Новог Светског Поретка. „Тоталитарна неправда“ је тачан опис тираније која се спрема човечанству у новом издању зверске бољшевичко-јудејске управе у долазећем Новом Светском Поретку (види др Карл Бергмајстер, Завера над заверама, Протоколи Сионских мудраца пред судом у Берну. 1934-1935, о „победи Јевреја“ у Берну, Швајцарска, три предговора редакције листа Балкан издањима Протокола Сионских мудраца, 1939- 1941).

Такву врсту команде светским медијима Јудејци су провели и у сатанизацији Срба коју су спроводили 1992-1999, за време напада на српски народ. Горња напомена показује да је јудео-масонерија имала пуну контролу у демократским земљама Запада.

Мој позив на узбуну

Читаоци ће увидети оправданост мог предлога у књигама објављеним и на српском и на енглеском. Већ и сами наслови назначују врсту духовног и друштвеног обољења којим су Јудејци заразили Евро-Америку: Ругобе и лажи америчке демократије: Америка опет колонија: Уљези и њихови поданици Американци, свеска А, Нечујна окупација Америке, свеска Б, Вашингтон под тоталитарним уљезима и (непреведена на српски), Рат против Христа у Америци: Хришћанска тврђава у Америци под опсадом; Медији и Врховни суд у антихришћанској акцији, културно изрођавање Америке у нехришћанско, Паганско друштво ишло је паралелно са политичким продором јудео-масонске доминације.

Аспекте расхристовљавања америчког друштва сам описао у више наслова, од којих ћу поменути неке: Тетралогија, Савремени ликови Сатане, свеска А, Тајни рушитељи јеврејства и хришћанства: Атеистичко-нихилистичка кампања против Мојсеја, Христа, Бога и Светог писма, свеска Б, Секуларизам и паганизам: две куге савремене Евро-Америке, свеска В, Бесловесни нови незнабошци: Христоборна култура Евро-Америке, и свеска Г, Фројдизам и психотерапије древне антихришћанске јереси у модерном руху; Карл Маркс: Слуга и жртва Сатане; Порнографија и телевизија: Злочини против духовности у Америци; Педерска бригада и перверзњаци мрзе Христа; Абортус: Још једна хумани- стичка воденица смрти и више других наслова.

Не може се рећи да нисам пружио податке о масовној јудаизацији и духовној дегенерацији евро-америчких народа и појединаца коју су јудео-масони спровели у току 18, 19. и 20. века. Ступњеви тог процеса су изложени у књизи Пет крвавих револуција јудео-банкара и њихове јудео-масонерије.

Ово коментарисано издање Протокола Сионских мудраца је само један аспект раскринкавања фарисејско-талмудске завере против Христа, Његове Цркве и хришћанског друштва и културе. У светлости тих развоја мора се признати да Протоколи описују само део рата који Сатана води против Бога и Христа у Западном свету.

Други облик јудејског рата против Христа је видљив у акцијама и последицама тзв. „Француске“ револуције, антихришћанској демократији и јудео-банкарском комунизму.

Др Ратибор М. Ђурђевић / Таблоид

 

(4)

Предговор Протокола на српском језику (у издању „Патриотикуса“) из 1934. године

Дајући данас у српском издању оригинални текст Сионских протокола, ми смо уверени да ће то бити од знатне користи не само по наше државне и националне, већ и по опште-човечанске интересе.

При овоме поступку руковођени смо побудама чистог родољубља, и далеко је од нас свака помисао да повредимо интересе и светиње ма које народности или вероисповести. Ко буде пажљиво прочитао ову књигу, лако ће увидети да се у њој износе само паклене махинације и планови тајних, подземних јудео-ма- сонских организација које систематски спроводе поткопавање хиљадугодишњих тековина данашње културе, да би на њиховим развалинама створиле своје ново царство, а цело човечанство претвориле у своје послушно робље.

У том погледу, смисао Сионских протокола јасан је као дан, и задатак је објављивања ове књиге не да распирује ма какве мржње и раздоре, већ да отворено и јавио здере маску са ових мрачних организација и да их прикаже свету у правој боји и светлости.

Из предговора руском издању, са кога је онај превод учињен, читаоци ће видети како су ти Протокол настали, а сами ће се уверити о њиховој аутентичности.

Ми их позивамо само да садржину Протокола упореде са догађајима последњих деценија, и онда остављамо њиховој увиђавности и савести да процене: да ли је невероватно тачно и чудно подударање догађаја који су се одиграли са плановима предвиђеним у Протоколима само пука случајност, или је све то смишљено изведени програм, резултанта злочиначког рада ових подземних, тајних јудео-масонских организација.

Крупне и велике недаће, потреси и искушења кроз која је човечанство десетинама година пролазило и кроз која и данас пролази, налазе извор и објашњења у пакленим смеровима ових демонских Протокола.

Све се догађа као по напред утврђеном плану и човечанство све више обузима хаос рушења и уништења, а тај план, конструисан са ђаволском генијалношћу, излажу нам Протоколи јасно, убедљиво, у свим појединостима. Један део програма већ је остварен, преостаје последња, главна етапа која треба да дотуче већ поремећено и поколебано човечанство и мрачне, тајне силе, већ чине задње напоре да остваре и последње резултате, и да на рушевинама садашње културе изграде своје царство и потчине му цео свет.

Ма како све то изгледало фантастично, кроз читање ових Протокола долази се до апсолутне свесности да је то позитивна стварност, да план Сионских мудраца није плод никакве фантазије већ да је то једна реалност. Пример руске револуције и бољшевичког режима класичан је у томе погледу. Приложени спискови имена људи који су Русијом управљали 1920. године жалосно потврђују колико су сви ови наводи тачни и колико су све ове зебње за опстанак данашње културе и за будућност човечанства оправдане.

Под тешким утиском ових Сионских мудраца и свега онога што се у свету одиграва и изводи. Очигледно и тачно по у њима преуређеном плану и ми их данас на нашем језику објављујемо, с напоменом да су они у другим државама и на другим језицима већ одавно објављени.

Ми то чинимо, јер сматрамо да је крајње време и потреба да се и наш свет са њима тачно и подробно упозна да би правилно схватио рушилачке тежње и разорну акцију мрачних, потајних сила које деценијама подривају Европу и цело човечанство.

Подвлачимо још једном да нас на ово побуђује само жарка љубав према нашој земљи, према целом словенству и према васцелом човечанству, а такође смо убеђени да то императивно налажу интереси наше државе и целога света за одржавање данашњег реда ствари и данашње културе. Зато је потребно да удружимо све напоре и да прионемо на посао да се човечанство спасе и сачува од опасности и погибељи коју му спремају ове мрачне силе, те да се свима државама и народима обезбеди миран и нормалан развитак и напредак.

Предговор руском издању (из „Патриотикусовог“ издања Протокола)

Протоколи скупова Сионских мудраца који се у овој књизи штампају били су први пут објављени на руском језику 1905. године, у другом издању књиге Сергеја Нилуса: „Велико у малом“. Рукопис је био добијен од једне особе која је извршила тачан превод са оригиналних докумената, украдених од једног утицајног руководиоца фра-масонства у Француској.

Кад су Протоколи били објављени, заштитници „прогреса“ и „прогоњеног племена“ покушавали су да обеснаже утиске које су они назвали називајући их „апокрифним“, али кад се они читају сада, после свега што смо преживели у наше време „велике бескрвне револуције“, нехотично осећаш као да ови „зависници“ проричу онај страшни пут којим се наша несрећна Отаџбина сурвала на дно пропасти под руководством Јевреја и масона.

Протоколи претпостављају један у свим детаљима добро смишљен план, по коме Јевреји греде освојењу света. Знатан део тога плана већ је остварен, и ако ми благовремено не дођемо к себи, нама прети неминовна погибија.

После појаве Протокола први пут у штампи, већина Руса примила је ова открића јеврејских планова скептички – подругљиво као обичну сензацију. Сумња у оригиналност Сионских протокола није изазвала чак ни покушаје да се они провере. Олаки скептицизам уопште не може се оправдати, он је у нас више пута стварао атмосферу немара и аљкавости која је само распаљивала прохтеве лукавства и неверства унутрашњих и спољних непријатеља. Страшно је игнорисати садржину до- кумената који одражавају у себи, као у огледалу, сва наличја последњих револуција. Били Сионски протоколи аутентични или не, тек они служе као кључ и за наше нереде и метеже“.

Тако су писале московске Вједомости 1910. године…

Сада, пак, у 1918. години, после „велике револуције“ (не може а да се не утврди правилност тога закључка. Протоколи служе као кључ не само за прву нашу неуспелу револуцију, него и за другу 1917-1921, у којој је јеврејство одиграло тако кобну улогу за Русију.

Сионски протоколи дају „основу и цртеже по којима ће се изаткати самораспадање хришћанске културе“.

И у толико су више они поучни за нас, сведоке самораспада Русије, који жудимо за њеним препородом, јер су у њима откривени путеви које су непријатељи хришћанства обележили у циљу нашег поробљавања.

Само са познавањем тих путева можемо се успешно борити против непријатеља Христа и хришћанске културе.

Поткопати веру, ишчупати ум

(цитати из Протокола)

„…Свака република пролази кроз неколико стадијума. Први од њих обухвата прве дане лудовања…Други се састоји у демагогији, од које се рађа анархија која неизбежмо води деспотизму, али већ не законитом, отвореном, па према томе ни одговорном, него невидљивом и непознатом и ништа мање приметном деспотизму тајне организације. Ова организација дејствује прикривено иза леђа разних агената, чија смена не само да не шкоди него и помаже тајној сили која се, захваљујући тој смени, ослобађа неопходности да троши своја средства на накнаде дугорочним службеницима.

Ко и шта може свргнути невидљиву силу?! А наша је сила баш таква. Спољашње масонство служи њој и њеним циљевима као слепи заклон и параван, али план дејства ове силе па чак и место њеног бављења остаће за цео народ непознати.

Но и слобода би могла бити нешкодљива и постојати у свакодневном државном животу без штете по благостање народа, кад би се она одржавала на принципима вере у Бога, на братству човечанства, ван мисли о једнакости којој противрече сами закони који су установили потчињеност.

Код такве вере народ би био под управом и старањем својих парохија и ишло би смерно и кротко под руком свога духовног пастира, покоравајући се Божјем поретку на земљи.

Ето зашто морамо неминовно поткопати веру, ишчупати из ума Гоја сами принцип Божанства и заменити све то аритметичким рачунима и материјалним потребама.

Да умови Гоја не би стизали да мисле и запажају, треба их преусмерити на индустрију и трговину. Тако ће све нације тражити своје користи и тако неће приметити свога заједничког непријатеља. Али, да би слобода коначно разјела и разорила гојска друштва, треба индустрију ставити на шпекулативну подлогу: то ће допринети да се оно што индустрија отме од земљорадње не задржи у рукама, већ да пређе у шпекулацију тј. у наше класе.

Напорна борба за надмоћност, ударци у економском животу створиће, а и створили су већ, разочарана, хладна и немила друштва. Ова друштва имаће потпуну одвратност према вишој политици и религији. Њих ће руководити само рачуни тј. злато, према коме ће они гајити прави култ, ради оних материјалних наслада које оно може дати. Тада ће ниже класе Гоја, не из жеље да служе добру, па шта више ни ради богатства, већ из чисте мржње према привилегованим, поћи за нама против на- ших конкурената за власт – интелектуалаца Гоја.

Стварање појачане централизације управе. Путеви масонства ка дохватању власти. Узроци немогућности споразума међу државама. „Предодређеност“ Јевреја. Злато је покретач државних механизама. Монополи у трговини и индустрији. Значај критике. „Показне“ (опсенарске) установе. Премореност од говорништва. Како да се шчепа јавно мнење и како да значај личне иницијативе надвлада.

Какав се облик административне управе може дати друштвима у којима је подмитљивост произникла свуда, где се до богатства долази само вештим изненађењима, полуобманама и махинацијама, где влада раскалашност, где се морал подржава казненим мерама и суровим законима а не добровољно усвојеним принципима, где су осећаји према отаџбини и религији претпостављају космополитским убеђењима. Какав се други облик управо може дати овим друштвима, ако не онај деспотски, који ћу вам даље описати?

Ми ћемо створити појачану централизацију управе, да бисмо све друштвене снаге дочепали у своје руке. Ми ћемо механички регулисати све радње политичког живота наших поданика новим законима.

Ти ће закони осјетити једно за другим све слободе и попуштања које су Гоји дозвољавали, а наше царство ће се обележити тако величанственим деспотизмом, да ће он бити у стању да у свако доба и на сваком месту поклопи и угуши све противрадње незадовољних Гоја.

Рећи ћете, да се тај деспотизам о коме ја говорим не слаже са савременим прогресом, али ја ћу вам доказати обрнуто.

У она времена када су народи гледали на владаре као на чисту манифестацију Божје Воље, без роптања су се покоравали аутократији царева; али од онога дана, када смо им ми улили мисли о њиховим сопственим правима, они су почели сматрати владаре за обичне смртне људе.

Божанско помазање спало је са главе царева у очима народа, а кад смо му одузели и веру у Бога, онда је моћ власти била изнета на јавну лицитацију, и ми смо је дограбили…“

Немоћ светске коалиције Гоја

„…Сем тога, вештина управљања масама и лицима помоћу подешене теорије и фразеологије, друштвеним правилима и сваким другим мајсторијама, у које се Гоје ништа не разумеју, спада такође у специјалности нашег административног ума васпитаног на анализи, на посматрању, на таквим танчинама комбинација у којима ми немамо такмаца, као што немамо ни у састављању планова политичке акције и задобијању солидарности.

(једино би се језуити могли у томе с нама изједначити, али ми смо умели да их дискредитујемо у очима бесмислене гомиле као јавну организацију, док смо ми са својом тајном организацијом остали у сенци. Уосталом, није ли свеједно за свет ко ће бити његов господар: да ли глава католичанства или наш деспот Сионске крви? За нас пак, изабрани народ, то ни издалека није свеједно.

Привремено, са нама би могла изаћи на крај светска коалиција Гоја; али са те стране нас осигурава оно дубоко корење несугласица међу њима, које се већ не може ишчупати. Ми смо им једно другоме противставили личне и националне интересе, религиозне и племенске мржње које смо однеговали у њиховим срцима у току двадесет векова. Благодарећи свему томе, ниједна држава ни са које стране неће добити тражену потпору, јер сваки мора мислити да је споразум против нас непробитачан за њега само. Ми смо одвећ јаки – о нама се мора водити рачуна. Државе не могу чак ни мали, делимичан споразум да направе, а да у њему тајно не учествујемо и ми.

Бог нас је наградио генијем да бисмо могли извршити свој задатак. Кад би генија било у противничком логору, он би се још и борио са нама, али је Јаче село од сватова: борба међу нама би била немилосрдна, какве свет још није видео. Па и његов би геније закаснио. Сви точкови државних механизама крећу се снагом покретача који се налази у нашим рукама, а тај покретач је злато. Наука политичке економије коју су наши мудраци измислили већ давно приписује капиталу царски престиж.

Капитал, да би могао дејствовати без ограничења, мора се дочепати слободе ради монопола индустрије и трговине, што се већ и остварује невидљивом руком у свим деловима света. Таква слобода даће политичку снагу индустријалцима, а то ће допринети притешњавању народа. Данас је важније разоружавати народе него их водити у ратове, важније је користити се разбуктаним страстима него их гасити, важније је дохвати и тумачити туђе мисли на свој начин, него их одбацивати и прогонити. Главни задатак наше управе састоји се у томе што ћемо ослабити јавни ум критиком, одучити га од размишљања која изазивају отпор, одвући умне снаге ка пушкарању празне речитости…“.

Надвладина Администрација

„…У свим временима народи су, као и поједина лица, примали реч за дело, јер се они задовољавају оним што им се каже, ретко запажајући да ли је у јавном раду за обећањем дошло и извршење. Зато ћемо ми основати установе које ће речима доказивати своја доброчинства прогресу.

Ми ћемо придати себи либералну физиономију свих партија, свих праваца и снабдећемо њоме и ораторе, који ће толико говорити да ће довести људе до преморености од говора, до одвратности према говорницима.

Да би се јавно мнење дохватило у руке, треба га довести у недоумицу изношењем масе противречних мишљења са разних страна, све дотле док се Гоји не изгубе у њиховом лавиринту и не схвате да је најбоље немати никаквог мишљења у питањима политике, јер друштву није дано да их зна, него их зна само онај који руководи и управља друштвом. То је прва тајна.

Друга тајна, потреба за успех управе, састоји се у томе да се у толикој мери размноже народни недостаци, навике, страсти, да се нико у том хаосу не би могао снаћи и да људи услед тога престану разумевати један другога.

Та ће нам мера послужити још и за то да посејемо раздор међу партијама, да разјединимо све колективне снаге које још неће да нам се покоре, да обес- храбримо сваку личну иницијативу која би могла, колико било, сметати нашој ствари. Нема ништа опасније од личне иницијативе; ако је она генијална, може учинити више него што могу учинити милиони људи међу којима смо посејали раздор.

Ми морамо упутити васпитање гојских друштава тако да они пред сваким послом где је потребна иницијатива морају немоћно и безнадно спуштати руке и обарати главу.

Напрезање које проистиче из слободне акције слаби и исцрпљује снаге при сударима са туђом слободом. Од тога долазе тешки морални удари, разочарања, неуспеси. Све ће то тако заморити Гоје да ћемо их принудити да нам понуде међународну власт која ће моћи по свом нахођењу да без икаквог насиља усиса у себе све државне силе света и образује Надвладу.

На место савремених управљача ми ћемо поставити страшило које ће се звати Надвладина Администрација. Руке његове биће опружене на све стране као кљешта, таква колосална организација не може а да не покори све народе.

Монополи; зависност гојских имања од њих. Аристократија без целине. Задуженост желим. Трговина, индустрија и шпекулација. Раскош. Повећање радничких надница и поскупљење најпотребнијих животних намирница. Анархизам и пијанство. Тајни смисао пропаганде економских теорија.

Убрзо ћемо почети оснивати огромне монополе – резервоаре колосалних богатстава, од којих ће зависити чак и велика гојска имања у толикој мери, да ће она потонути заједно са кредитима држава одмах после политичке катастрофе…

Господо економисти који овде присуствујете, одвагајте значај те комбинације!…“.

 

Повећање цена по Протоколу број 6

Године 1910., 3. децембра, у броју 297, „Московских Вједомости“ штампају чланак под насловом „Раднички покрет у западној Европи“. Доносимо овде следећи цитат из њега:

„… Уопште, основни је узрок свих сукоба у последње време радничка надница – радници форсирано траже њено повишење. Ови захтеви се прикривају понекад другим мотивима, као на пример, новим начинима прорачунавања зараде; али се ипак сви сукоби своде на повишење радничких надница. У железничарском штрајку у Француској отворено је био постављен захтев да минимална зарада железничких службеника буде повећана од 4 на 5 франака дневно. Не улазећи у питање- колико су остварљиви ти захтеви. Ми ћемо се зауставити на оном узроку који их је изазвао. У свим државама западне Европе, опажа се последњих година знатно поскупљење животних намирница.

Добија се чудан стицај подударности, да су се цене ових најнеопходнијих животних намирница повећале у другом петогодишњем периоду према првом подједнако за 19%. Лист се чуди таквој подударности. Да ли ће Протокол бр. 6 Сионских мудраца растерати све такве недоумице?

Преварени и варани радниче, отвори своје очи!…Питање које треба поставити горњем излагању је: ко одлучује о тако повећаној цени намирница и осталих артикала? Зар то не показује да нека невидљива рука управљаш светском привредом?“.

Др Ратибор М. Ђурђевић / Таблоид

 

(5)

„…Свим путевима и начинима треба да развијамо значај наше Надвладе, представљајући је као заштитника и награђивача свима онима који нам се добровољно покоре.

Аристократија гојска као политичка снага је умрла – о њој више не водимо рачуна; али као територијална власница она је по нас шкодљива тиме што може бити самостална у погледу материјалних извора за свој живот. Ми је морамо по сваку цену лишити земље. Најбољи начин за постигнуће тога циља је повећање дажбина на земљу – дакле, задужење земље. Ове мере ће одржавати земљорадњу у стању безусловне потчињености.

Не умејући да се, по инерцији свог наслеђа, задовољавају малим, гојски аристократи ће брзо банкротирати. У исто време треба појачано штитити трговину и индустрију, а што је најважније – шпекулацију, чија се улога састоји у томе да буде противтег индустрији: без шпекулације, индустрија ће умножити приватне капитале и послужиће јачању и подизању земљорадње, ослободивши земљу од задужености створене зајмовима аграрних банака. Потребно је да индустрија исише из земље и руке и капитале и да преко шпекулације преда у наше руке сав светски новац, избацивши самим тим све Гоје у редове пролетера. Тада ће Гоји клекнути пред нама, само да би добили право на опстанак.

Да бисмо срушили гојску индустрију, ми ћемо као помоћ шпекулацији наметнути силну потребу у раскоши, незајажљивој раскоши коју смо успели да развијемо међу Гојима. Подићи ћемо радничке наднице које свеједно неће донети никакве користи радницима, јер ћемо истовремено изазвати поскупљење најглавнијих животних намирница, тобож услед опадања земљорадње и сточарства; сем тога, ми ћемо вешто и дубоко поткопати изворе производње, навикнувши раднике на анархију и алкохолна пића, и предузевши заједно с тим све мере да се са земље отерају све интелигентне гојске снаге.

Да би право наличје ствари остало непознато за Гоје, ми ћемо га прикрити тобожњом тежњом да послужимо радничким класама и великим економским принципима, које врло активно пропагирају наше економске теорије…“.

Двосмислено кориштење правом

„…Неопходно је постићи да, сем нас, у свима државама буду само масе пролетаријата, неколико оданих нам милионера, полицајци и војници.

У целој Европи, а помоћу њених односа и на другим континентима, ми морамо створити врења, раздоре и непријатељства. У томе је двојака корист: прво, тиме ми држимо у респекту према себи све земље, које добро знају да смо ми кадри, по својој власти- тој жељи, изазвати нереде и.пи повратити ред: све су земље нави- кле да виде у нама неопходни притисак; друго, ми ћемо интригама замрсити све конце, које смо пружили у све државне кабинете путем политике, економских уговора или дужничких обавеза.

Да бисмо то постигли ми треба да се наоружамо великим лукавством и проницљивошћу за време преговора и споразума, али у оном што се зове ‘службени језик’, ми ћемо се држати супротне тактике и изгледаћемо поштени, попустишви и спремни на споразум. На тај начин народи и владе Гоја, које смо ми навикли да гледају у показну страну онога што им представљамо, сматраће нас још за добротворе и спасиоце рода људског.

На сваки отпор и противдејство ми морамо бити у стању да одговоримо ратом са суседима оне земље која се осмели да нам противречи али ако и суседи намисле да нам се колективно успротиве, ми морамо дати отпор путем општега рата.

Главни успех политике састоји се у тајни њених предузећа: реч не мора бити у сагласности са дејствима дипломате.

На акцију у корист нашег широко смишљеног плана, који се већ приближује жељеном крају, ми морамо принуђивати гојске владе тобоже јавним мнењем, које смо тајно удесили помоћу такозване ‘велике силе’ – штампе, која је, са малим изузетком на који не вреди обраћати пажњу, већ сва у нашим рукама.

Једном речи, да резимирамо- наш систем обуздавања гојских влада у Европи: ми ћемо једној од њих показати своју снагу атентатима, тј. терором, а свима, ако се допусти њихов устанак против нас, одговорићемо американским или китајским или јапанским топовима. Двосмислено кориштење правом. Сарадници масонске управе…“.

Нарочите школе, васпитавање и образовање, економисти и милионери…

„…Ми се морамо снабдевати свима чудима којима би се наши противници могли користити против нас. Ми ћемо морати изналазити у најјефинијим изразима и зачкољицама правног речника, оправдања за оне случајеве када будемо морали доносити одлуке које се могу учинити прекомерно смеле и неправичне, јер је важно да се те одлуке изразе таквим изразима који би изгледали као највиша морална правила правног карактера.

Наша управа мора окружити себе свима снагама цивилизације у чијој средини буде дејствовала. Она ће окружити себе публицистима, правницима-практичарима, администраторима, дипломатама и најзад људи- ма припремљеним нарочитим над-васпитањем и образовањем у нашим нарочитим школама дипломатским, правним, историчарским, итд.

Ови људи ће знати све тајне друштвенога живота, они ће знати све језике састављене из политичких слова и речи: они ће бити упознати са целокупним наличјем људске природе, са свим њеним осетљивим струнама на којима ће морати умети да свирају. Те су струне: конструкција гојских умова, њихове тенденције, недостаци, пороци и каквоће, особине класа и сталежа. Појмљиво је, да генијални сарадници наше власти, о којима ја говорим, неће бити узети из средине Гоја, који су навикли да врше свој административни посао не мислећи шта њиме треба постићи, не мислећи о томе зато што је он потребан. Администратори гојски потписују акте не читајући их, служе из користољубља или частољубља.

Ми ћемо окружити нашу владу читавим светом економиста. Ето зашто су економске науке главни предмет наставе за Јевреје. Нас ће окруживати читава плејада банкара, индустријалаца, капиталиста, а што је главно, милионера, јер, у суштини, све ће бити решено питањем цифара. За време док још не буде било безопасно да се одговорни положаји у државама дају нашој браћи Јеврејима, ми ћемо их поверовати лицима чији су карактери и прошлост такви да између њих и народа лежи читава провалија; таквим људима који у случају непослушности према нашим наређењима могу очекивати само или суд, или изгнанство-ово зато да би они штитили наше интересе до последњег даха…“.

Општење власти са народом, либерална самовоља, лажне теорије, тумачење закона…

Примењујући наше принципе обраћајте пажњу на карактер народа у чијој се средини будете налазили и деловали; општа, подједнака њихова примена, пре него што се народ преваспита на наш начин, не може имати успеха. Али, идући опрезно у њиховој примени, ви ћете видети да неће проћи ни десетак година па ће се и најтврдоглавији карактер промени-ти, и ми ћемо убележити нови народ у редове нама већ покорних.

Реч наше либералне, у суштини, масонске пароле – „слобода, једнакост, братство“ – када се ми зацаримо, заменићемо већ не речима парола него само идејности: „..право слободе, дужност једнакости, идеал братства“, – рећи ћемо ми … и ухватићемо јарца за рогове… Ми смо већ збрисали сваку другу управу, сем наше, мада је таквих још много.

Сада, пак, ако какве државе уложе протест против нас, то је само ради форме и по нашем нахођењу и распореду, јер нам је њихов антисемитизам потребан ради управљања нашом млађом браћом. Ја нећу ово објашњавати јер је већ не једанпут било предмет наших беседа.

У ствари, пак, за нас нема препона.

Наша Надвлада налази се под таквим изванредно легалним условима, који се обично називају енергичном и снажном речју – диктатура. Ја могу са чистом савешћу рећи, да смо у даном тренутку ми – законодавци, ми вршимо суд и све расправе, ми кажњавамо и помилујемо, ми смо, као шеф свих наших трупа, на предводничком коњу. Ми управљамо снажном вољом, јер су у нашим рукама парчићи нека- да силне партије коју смо сада покорили. У нашим су рукама необуздана частољубља, вреле пожуде и похлепности, немилосрдне освете, пакосне мржње.

Од нас долази терор који је све захватио. У нашој су служби људи свих мишљења, свих доктрина: рестауратори монархија, де- магози, социјалисти, комунисти и свакојаки утописти. Ми смо све упрезали у посао: сваки од њих са своје стране подгриза последње остатке власти, стара се да обори сав установљени ред. Ова акција је измучила све државе; оне вапију за мир, готове су за њега све да жртвују; али ми им нећемо дати мира све дотле док не при- знају нашу интернационалну Надвладу отворено и покорно.

Народ је завапио о неопходности да се социјално питање реши путем међународних споразума. Раздробљеност на партије препустила их је све нашој вољи, јер да се води супарничка борба треба имати новаца, а он је сав код нас.

Ми би се могли бојати спајања гојске „видеће“ силе владара са слепом силом народном, но ми смо предузели све мере против такве могућности: између једне и друге силе ми смо подигли зид у виду узајамног (међу њима) терора. На тај начин слепа сила народа остаЈе наш ослонац и ми ћемо јој, само ми и нико више, бити руководилац, и наравно, управићемо је ка нашем циљу.

Да се рука слепе гомиле не би могла ослободити нашег руководства, ми се морамо с времена на време налазити у присном опћењу с њом, ако не лично а оно преко најверније браће наше. Када будемо призната власт, ми ћемо са народом беседити лично на трговима и учићемо га по питањима политике онако како нама буде требало.

Како ћемо проверити ш га му се предаје у сеоским школама? Па што рекне посланик владин или сам владар, то не може а да се не сазна одмах у целој држави, јер ће глас народни то брзо разнети на све стране.

Да не бисмо пре времена уништавали гојске установе, ми смо их се дотакли вештом руком и прикупили у своје руке крајеве опруга њиховог механизма. Те су опруге биле у строгом али правичном реду, но ми смо га заменили либералним нередом и самовољом. Ми смо додирнули и покренули јурисдикцију, изборни ред, штампу, слободу личности, а што је главно образовање и васпитање као угаони камен-темељац слободног бића.

Ми смо заварали, забунили и развратили гојску омладину путем васпитања на лажним принципима и теоријама, које смо им ми намерно такве сугерирали.

Поред постојећих закона, не мењајући их битно већ кварећи их само противречним тумачењнма, ми смо створили нешто грандиозно у смислу резултата. Ти су се резултати у почетку испољили у томе што су тумачења маскирала законе, а затим их и сасвим заклонила од владиних погледа, јер је немогућно знати такво замршено законодавство…Ви кажете, да ће се на нас дићи с оружјем у рукама ако пре времена прокљуве у чему је ствар; али за тај случај ми на Западу имамо такав тероризујући маневар, да ће и најхрабрија срца задрхтати: метрополи генови подземни ходници метроа биће дотле проведени у свима престоницама, одакле ће оне бити бачене у ваздух са свима својим организацијама и земаљским документима…“.

Опште право гласа, самозначај, лидери масонства, установе и њихове функције, отров либерализма…

„…Данас почињем понављанем онога што сам већ рекао и молим вас да упамтите, да се владе и народи задовољавају оним што им се покаже. А и куд ће они да разгледају наличје ствари кад је за њихове представнике весеље и забава најважнија ствар. За нашу политику је врло важно да се зна ова подробност: она ће нам помоћи кад пређемо на разматрање поделе власти, слободе говора, штампе, религије (вере), права удруживања, једнакости пред законом, неприкосновености својине, стана, пореза (идеја о скривеном порезу), повратне силе закона.

Сва су та питања таква да их директно и отворено пред народом не треба никад додиривати. У оним случајевима када се морају додирнути не треба их набрајати, него изјављивати без подробног излагања да ми признајемо принципе савременог права. Значај тог прећуткивања састоји се у томе што нам неименовани принцип оставља слободу дејства да ово или оно неприметно искључујемо из њега; ако их пак набрајамо они сви изгледају као већ даровани.

Народ гаји нарочиту љубав и поштовање према генијима политичке моћи и на сва њихова насилна дејства одговара: јест да је подло, али је вешто!… опсена, али како је изведена, просто величанствено, дрско, безобразно!

Када ми извршимо наш државни преврат ми ћемо тада рећи народима: ‘…Све је ишло страховито рђаво, сви сте се намучили. Ми разбијамо и ништимо узроке ваших мука: народности, границе, разноликост монета. Наравно, ви сте слободни да о нама искажете свој суд, али може ли он бити правичан ако га ви донесете пре него што опробате оно што ћемо вам ми дати…’.

Тада ће нас они уздићи и на рукама носити у једнодушном усхићењу нада и уздања. Гласање, које смо ми направили навикнувши на њ и најситније јединице из броја чланова човечанства, састављајући групне скупове и споразуме, учиниће своју услугу и одиграће овога пута своју последњу улогу једногласношћу, у жељи да се упознају са нама и зближе пре него што нас осуде.

Тога ради треба нам довести на гласање све, без разлике класа и цензуса, да би се установио апсолутизам већине до којега се не може доћи код интелигентних цензусних класа. Таквим путем ћемо, навикнувши све на мисао о значају себе самога, сломити значај гојске породице и њену васпитну предност, одстраниће- мо издвајање индивидуалних умова, којима гомила руковођена од нас неће дати ни да се истакну, чак ни да се изјасне: она је навикла да слуша само нас који јој плаћамо за патњу и послушност.

Тиме ћемо створити такву слепу моћ која никад неће бити у стању никуд да се крене без руководства наших агената, које ћемо поставити на места њихових вођа. Народ ће се потчинити томе режиму, јер ће знати да ће од ових вођа зависити зараде, поклони и добијање свакојаких добара.

План управе мора изаћи готов из једне главе, јер га не можеш никако утврдити, ако допустиш да се он искида на комадиће у многобројним умовима. Према томе ми можемо знати план дејства. Али га не можемо претресати да не бисмо нарушили његову генијалност, везу његових саставних делова, практичну снагу таквога смисла сваке тачке његове.

Ако се сличан посао буде претресао и мењао многобројним гласањем, онда ће он носити на себи отисак свих умних неспоразума, који нису проникли у дубину и везу његових замисли. Нама је потребно да наши планови буду снажни и целисходно смишљени. Стога не треба да бацамо генијални посао нашега руковођења пред гомилу да га она растргне, па чак ни пред ограничено друштво.

Сви планови за сада неће преврнути гумбе савремене установе. Они ће само заменити њихову економију, а следствено и сву комбинацију њиховог кретања које ће се на тај начин управити путем обележеним у нашим плановима.

Под разним називима у свима земљама постоји приближно једно исто. Представништво, Министарство, Сенат, Државни Савет, Законодавно и Извршно Тело. Није ми потребно да вам објашњавам механизам односа ових установа међу собом, јер вам је то добро познато; обратите само пажњу на го, да свака од поменутих установа одговара некој важној државној функцији, при чему вас молим да имате у виду да реч „важан“ ја не везујем за установу него за функцију, следствено, нису установе важне него су важне њихове функције.

Установе су поделиле међу собом све функције управе – административну, законодавну, извршну, те су према томе почеле дејствовати у државном организму као органи у човечијем телу. Ако повредимо један део у државној машини, државе ће се поболети, као човечије тело, и …умреће.

Кад смо убацили у државни организам отров либерализма, сва се њихова политичка комплекснија променила: државе су се поболеле од смртоносне болести – распадања тровања крви. Остаје нам да очекујемо крај њихове агоније.

Либерализам је родио уставне држава које су замениле спасоносну аутократију за Гоје, а уставна држава, као што вам је добро познато, није ништа друго до школа раздора, распре, несугласица, препирке, бесплодних партијских агитација, партијских тенденција – једном речи, школа свега онога што чини безличном делатност државе.

Судство је, ништа мање од штампе, осудила владаре на неактивност и немоћ и тиме их учинила непотребним, због чега су и били збачени у многим земљама.-Тада је могла понићи републиканска ера и тада смо заменили владара карикатуром владе – председником, узетим из гомиле, из средине наших креатура, наших робова. У томе је била основа коју смо подметнули под Гојски народ, или тачније, под гојске народе.

У блиској будућности, ми ћемо установити одговорност председника.

Тада се ми већ не можемо устручавати у спровођењу онога зашто ће одговарати наша безлична креатура. Шта се нас тиче, ако се прореде редови оних који теже к власти, што ће настати пометње због немогућности да се нађу председници, пометње које ће коначно дезорганизовати земљу.

Да би смо довели наш план до таквих резултата, ми ћемо подешавати изборе таквих председника у чијој прошлости има каквих било неоткривених мрачних дела, каквих било „Панама“ – тада ће они бити верни извршитељи наших наређења из бојазни да се то не открије и из својствено свакоме човеку, који је дошао до власти, тежње да одржи своје привилегије, преимућства и почасти везане за звање председника.

Народна скупштина ће прикривати, штитити, избирати председнике, али ћемо јој ми одузети право да предлаже законе и његове измене, јер ћемо то право препустити одговорноме председнику, лутки у нашим рукама.

Наравно, тада ће власт председника постати мета за све могуће нападе, али ми ћемо му дати самозаштиту у праву обраћања к народу и тражењу његове одлуке, без његових представника, т.ј. обраћање оном истом нашем слепом службенику – већина из гомиле.

Независно од овога ми ћемо препустити председнику право објављивања опсадног стања. Ово последње право мотивисаћемо тиме, што председник, као шеф целокупне земаљске војске мора је имати на свом располагању у случају заштите новог републиканског устава, на чију одбрану он има право као одговорни представник и чувар тога устава.

Др Ратибор М. Ђурђевић / Таблоид

 

(6)

Четврто издање књиге тумачења и објашњења „Протокола сионских мудраца“, коју је написао др Ратибор М. Ђурђевић (о чијој импресивној личности сведочи и његова биографија коју уз фељтон објављујемо), данас, у време банкарског фашизма и завереничких ланаца у којима се свет налази, потребна је ради разумевања неизвесне будућности која је пред нама. Магазин Таблоид ће у неколико наставака донети најинтересантније делове из ове књиге у којој приређивач између осталог каже: „…Сто година је прошло од времена кад су се Протоколи појавили. Предавач те серије излагања не крије да је циљ јудео-банкара и јудео-масона, као извршитеља њихових планова, да на престо нове светске империје доведу свога јудејског цара. У злоделима Лењина, Стаљина, Маоа, Тита, Пола Пота и других комунистичких злочинаца, јасно разазнајемо како ће несрећни Евро-Американци таворити животе у тој бездушној тиранији…“.

„…Ми ћемо искоренити либерализам на свима важним стратегијским положајима наше управе, од којих зависи васпитање свих потчињених нашем друштвеном строју. На те положаје доћи ће само они које ми будемо васпитали за административну управу. На могућну примедбу, да ће пензионисање старих службеника скупо стати државну благајну, рећи ћу, пре свега, да ће се њима претходно наћи приватна служба у замену за изгубљену, а друго, напоменућу да ће у нашим рукама бити сконцентрисан сав светски новац, те се следствено наша влада нема шта бојати скупоће…

Наш апсолутизам ће у свему бити доследан и стога ће и наша велика воља у свакој својој одредби бити поштована и без поговора извршавана: она ће игнорисати свако негодовање, свако незадовољство, искорењујући свако њихово испољавање у дејству примерним казнама.

Ми ћемо укинути касационо право, које ће прећи у нашу искључиву надлежност – у надлежност управљача, јер ми не смемо допустити да се у народу роди мисао о томе да судије које смо ми поставили могу доносити неправилне одлуке. Ако се пак ма шта слично догоди, ми ћемо сами касирати одлуку, али се тако примерном казном одмереном судији за неразумевање свога посла и позива, да се ти случаји више неће поновити…“.

„…Наша ће управа имати изглед патријархалног очинског старања нашег управљача. Наш народ и поданици видеће у њему оца који се брине о свакој невољи, о сваком дејству, о сваком узајамном односу како поданика једног према другоме, тако и њих свију према управљачу. Тада ће то бити толико прожети мишљу да им је немогућно бити без гога старања и руковођења, ако желе да живе у миру и спокојству, да ће са страхопоштовањем, блиском обожавању, признати самодржавље нашег владара, 400 нарочито кад се увере да га наши намештеници не замењују својом влашћу, него само слепо извршавају његова наређења. Они ће се радоваги што смо ми све регулисали у њиховом живо- ту, као што раде паметни родитељи који хоће да васпитавају своју децу у осећању дужности и послушности. Ти народи су у односу према тајнама наше политике вечито непунолетна деца, исто тако као и њихове владе…

Као што видите, ја заснивам наш деспотизам на праву и дужности: право приморавања на извршење дужности је директна обавеза владе која је отац својих поданика. Она има право да се користи њиме за добро упућивање човечанства ка природно-одређеном строју – послушности. Све се у природи налази у послушности, ако не људима, а оно околностима, или својој природи, у сваком пак случају јачему. Будимо дакле ми тај јачи ради добра.

Ми смо дужни, без предомишљања, жртвовати оделите личности, рушиоце установљеног реда, јер у примерној казни зла лежи велика васпитна задаћа. Када цар израиљски стави на своју свештену главу круну коју му Европа поднесе, он ће постати патријарх света. Неопходне жртве, које он буде принео услед њихове целисходности, никада неће достићи ону цифру жртава које су принели у току векова грандоманија и надметање гојских влада и владара.

Наш цар ће се налазити у сталном општењу са народом, и говориће му са трибине беседе које ће таласи гласова разносити одмах по целоме свету. У Француској на пример, законски пројекти се подносе на одобрење атеистичкој, јудео-масонској ложи“… (Види о томе студије грофа Леона де Понсена).

Преврати су специјалност јудео-масонерије

Било би поучно анализирати један од многих милозвучних израза којима се Јудејци служе да би засенили гојску простоту, као слобода савести. Термин звучи пристојно, просвећено и оправдано. Савест је једна од најважнијих функција зрелог и поштовања достојног човека. Слаже се са свима вишим религијама. Даље, религију не треба никоме наметати силом. Исус Христос, највиши тумач Божије воље, не би никад дозволио наметање религије силом.

Како су Јудејци злоупотребили ово начело? Инквизиција Римокатоличке цркве заснована првенствено да спречи штету коју су лажни јеврејски преобраћеници чинили хришћанској вери. Шпанци су их звали тагга (крмци) доминикански калуђери су постављени да се боре против интрига тих злонамерних „хришћана.“ После грубог испитивања, црквене власти су предавале те фарисејске лицемере световним властима да их казне. Средњевековне власти су примењивале бруталне и претерано сурове казне.

У другој јудејској револуцији у Француској (прва је била у Енглеској под Кромвелом), принцип слободе савести је био формално и лажљиво проглашен и привидно уепостављен. Шта су јеврејски господари „Француске“ револуције учинили? Завели су терор у коме су уништавали свештенике као и истакнутије вернике. Заборавили су да „слобода савести“ треба да постоји и за хришћане, а не само за Јевреје и безбожнике. На хиљаде верника и свештеника нису по јудео-масонској одлуци имали право на „слободу савести“ ни у чудовишној јудејској бољшевичкој држави.

У то време, полиција и „судови“ у СССР су осуђивали на смрт оне који би испричали неки виц неповољан по Јевреје. Ту је сатански геније Вајсхаупт засновао тајну контролу над спекулативном („философском“) масонеријом. Ти покварењаци и данас тајно управљају полујавном масонеријом (плаве ложе)! То је прикладан опис улоге коју играју „плаве“ ложе у којима се окупљају обични масони, потпуно неупућени у погледу тајне улоге јудео- масонерије.

Мисли се на јудејско-вавилонско-паганско погрешно разумевање Бога (Јахвеа) који се наводно стара само о интересима јеврејског народа. За таквог бога прикладно је име „Ваал“.

Слободно је све што тајни Господари дозволе. У последњој четвртини 20. века у свим ,демократским“ земљама слободно је писати и против Бога, и против Христа, и против морала, и против нације, али се не сме писати о јудејским неделима и лажима (нпр. о претерано повећаном броју Јевреја настрадалих под Хитлером тзв. Холокаусту или о несразмерном и тајном утицају Јевреја у политици, судству, култури и власти, медијима и слично). Јудејци су прогурали тзв. „законе против мржње“, којима се спречава тзв. антисемитизам. У Британији, нпр. забрањено је чак и у Парламенту изнети да су банкари из Ситија (Лондон) изнад владе Њ. Кр. Величанства.

У Америци су закони утврдили јудејску вољу: чак и површна веронаука је избачена из школа, абортус дозвољен, хомосексуална перверзија декриминализована. порнографија дозвољена, брачна трајност подривена, парламент стављен подјеврејски лоби…

Политичка загриженост, ниска национална свест, спремност на револуционарне реакције, пренаглашавање погрешки владиних органа, безбожни поглед на свет и слично…

Постоји цензура над издаваштвом, а издате књиге се не примају у мрежу за продају књига. Таква апсолутна цензура је већ била примењена у јудејско-бољшевичком СССР систему. Такву игру са „јавним“ мнењем смо доживели у комунистичким, па и у лажно-демократским режимима.

Види на пример, детаљан опис мојих искустава са добровољном цензуром од стране америчких грађана над двема књигама које сам објавио 1985.

Јудејски банкари су већ сада успоставили тај систем контроле над медијима. Тај процес јудеизирања западне културе и живота се наставио. Атеистички фарисеји, а не хришћански мислиоци, су дали тон западном човеку. Евро-Американац је претежно паганин, оријентисан према материјалном свету, духовно отупео. То је безбожни јудејски утицај, дух неверовања Христу и свесног или несвесног негативизма према хришћанству.

О томе како се Израел меша у војне и политичке послове САД, види у књизи „Америка опет колонија“ (ИХК, 1997). Будућег јеврејског тиранина, на челу НСП-а. То јесам Сатана, према тумачењу Владике Николаја.

То се дешавало у свим диктатурама: комунистичким, нацистичким, војним, тиранским, па и у новој „демократској“ Немачкој. Јудејци су главни кривци за та „ружна маштања која су породила анархичне односе“, али се овде предавач прави луд и приписује их другима, јер сем њих није било других рушитеља хришћанског поретка. Они су створили либерале, масоне, социјалисте, комунисте.

Веома је важно разумети ову истину: либерали, интернационалистички демократи, напредњаци, масони су свесно или несвесно – непријатељи хришћанства, национализма и народне традиције, тј. издајници наслеђених хришћанских вредности.

Те „авети слободе“ су створили јудео-масонски завереници. Те нереалне замисли о слободи су узнемириле многе државе, нарочито Француску и Русију.

„Штампа као отров“

У току свог боравка у САД, био сам потпуно неупућен у погледу строге контроле издаваштва, коју су јудео-масони успоставили у тој „демократској“ држави. Написао сам књигу исцрпне професионалне критике психолошких учења и праксе једног већ прослављеног кабалистичког писца, Сигмунда Фројда. Своју студију сам поткрепио мишљењима и увидима професора психологије и психијатрије у току претходних педесет година. Нисам у књизи много помињао ни Јевреје, ни јудео-масоне -јер толико неупућен нисам био.

Нисам знао да ће наслов који сам дао тој књизи, Превара фројдизма: Студија о испирању мозга америчким стручњицима и обичним људима, бити неприхватљив издавачима. У току две-три године понудио сам рукопис бар осамдесеторици издавача књига из области психологије. Велика већина није ни одговорила на моје писмо, мањи број је одбио учтиво.

Стајао сам пред солидним зидом јеврејске контроле над САД. (То сам тек касније закључио.) Решио сам да књигу издам уз своју новчану потпору од око 7.000 долара. Иако је књига добила професионално признање (два приказа, између осталог и у Савременој психологији, часопису за приказе Америчког удружења психолога, један позитиван, други негативан) од 40.000 организованих психолога, није било више од 700 наруџби, укључујући и многе лаике. Очигледно су издавачи знали нешто што ја нисам знао: у америчкој колонији САД се не говори негативно о главној јудео-масонској икони -славноме и много хваљеноме психологу Фројду.

Програм Сатане

У јудео-масонским (секуларистичким) рукама су били и остали органи кварења људске свести и дегенерације друштва и појединаца. Зато ће Јудејци и онемогућити „приватну“ штампу и дозволити само ону која одговара владајућој групи. На америчком примеру се потврђује мишљење ционистичких предавача: тај утицај јесте „огроман“, али и затупљујући – мањина од 2% Јевреја управља већином од 98%!

„…Племе моје сном мртвијем спава“, писао је Његош о српском народу у формално ослобођеној и малој Србији, и већим делом под аустро-угарском управом и турским зулумом. У поменутој студији у Америци показао сам да милиони житеља Америке, па и Европе после ИИ светског рата сматрају себе слободним, не смејући да постану свесни да су јудео-банкари и њихова клика њихови стварни владари, да је њихов суверенитет обезвређен, а њихова слобода ограничена јудео-масонским продором у врхове државе и у народну свест.

У Америци постоје две тобоже супротстављене партије „демократска“ и „републиканска“, које се„боре“за неке своје принципе. Кад се све узме у обзир, нема битне разлике између њих. Све је удешено да се опсени простота да би народ уобразио да је он управљач државе. Две трећине посланика и сенатора у садашњем Конгресу (1999) су јеврејског порекла и они гласају на прописани начин, после многих дискусија о небитним питањима. Јеврејски лоби управља обема странкама. Види о том мајмунисању демократије моје две књиге и двотомну „Америка опет копонија“.

Цело јудео-демократско устројство је само опсена: да су слободни да изаберу владу какву хоће, да су своја политичка уверења слободно изабрали. Свесно, они то доживљавају као демократску“ слободу, као што су волови слободни на ограђеним ливадама. Јеврејски завереници су планирали укидање демократског устава. И под терористичким властодршцем Титом, пробрани појединци су имали право критиковања владе. Такву критику нису допуштале ни комунистичке олигархије.

Тако су комунисти поступали приликом убијања 500.000 Срба, највише у Србији 1944-1946. – остали грађани нису о томе много знали.

Слободарско и критичко размишљење је немогуће радничком и средњем сталежу, јер се боје да ће изгубити свој „хлеб“ услед незапослености, отпуштању с рада, немирима. Тај страх се огледао и у страху радништва да гласа против комуниста у Југославији у раним 1990-им.

Вешти у владању људским крдом у важним етапама, овладавали су људским друштвом помоћу криза које су изазвали Француска револуција, Први Светски рат и „руска“ револуција, довођење Хитлера на власт, ИИ Светски рат, уништење национализма 1945-1970, комунистичке револуције којима су кумовале „антикомунистичке“ САД, растакање Совјетског Савеза и Југославије, употреба НАТО-а као инструмента јудејске силе, а не УН, чак ни ЕУ, као и најављивање НСП. Ради се о манипулаторима интернационалне арене у геополитици.

То је врхунац јудео-банкарског цинизма: они се представљају као органи општег добра! Је ли то сопствена илузија или дрска, намерна подвала? Предавач наговештава запрепашћујућу чињеницу: комунисти, као наводни непријатељи богаташа, служе циљевима пребогатих јудео-банкара. Као у Христовом Откровењу. Ту људска памет, ма како сјајна, ништа ново нема да дода или одузме. Овде јудејски безбожници узурпирају ауторитет Сина Божијег. То је врхунац цинизма: ти поклоници Сатане говоре о себи као о Божјим изабраницима. „Оборити сва веровања“-то је кључ за јеврејске јереси нихилизам, атеизам, пантеизам, деизам, агностицизам, либерализам и друге заблуде проистекле из јеврејског отпада од Бога. То је програм Сатане.

Све лаж до лажи

Какво је добро видео руски народ за 70 година јеврејског комунизма, сем зверстава ЧЕКЕ, ГПУ, НКВД, страхота Лубјанке и година тешке и намерно изазване оскудице у једној богатој земљи? Само у 20. веку у ратовима и револуцијама које су припремили јудео- масони страдало је најмање 200.000.000 (двеста милиона) људи, жена и деце.

Израз „наша филозофија“ је потпуно тачан. Филозофирање новог века је углавном антихришћанска, секуларистичка јерес, која се дрзнула да противречи Откровењу божанских истина које је Христос предао Цркви. Филозофи су већином били антихришћански мислиоци, јудаизоване памети или сатанизованог духа.

Комунисти (титоисти) су поубијали у Словенији (Кочевје, Зидани Мост, Блајбург) преко сто хиљада Словенаца, Хрвата (домобрани) и српских националиста (добровољци, четници). Неке од њих су им јудео-британски официри као „савезници“ комуниста, на превару (упркос „часне речи“)испоручили. Тако је било и за време терора у Француској револуцији, као и под Лењином, Стаљином, Маоом, Пол Потом,Титом.

Црквени људи, нарочито у Римокатоличкој цркви која је највише страдала од јудејске завере, већ су из времена прогона раних хришћана и настанка секти, значи ко су били завереници међу Јеврејима (наследници фарисеја). Ти обавештени хришћани нису пропустили прилику да у Лутеровој побуни и распаду хришћанства у секташки хаос, дају свој допринос у одбрани против јудејске немани.

САД су путем левичарских, антихришћанских судија за непуних 20 година, углавном у току 1970-их и 1980-их, закорачиле у трулеж и дегенерацију: помињање Христа забрањено у државним школама, абортус дозвољен, перверзије декриминализоване, оба дома у Конгресу јудаизована и Америка постала оруђе новог светског поретка (НСП).

Опет подсећам на чињеницу да се овај друштвени и морални распад десио 70 и 80 година после писања Протокола.

Ови нису фалсификат, како јудео-масони лажу, већ откривање дугогодишњег плана за сатанизацију формално хришћанских земаља. Зато сам у својим студијама (Ругобе и лажи америчке демократије, Америка опет колонија: Уљези и њихови поданици Американци и друге) предложио да се САД преименује у ЈАД, Јудејске Америчке Државе.

Код комунистичких судија дужност је не да испитују случај објективно, већ да осуде осумњиченог, без обзира да ли је крив или не.

Либерализам је оруђе за разарање националних држава у рукама јудео-масона. Кад је тај посао завршен либерали ће бити ликвидирани, као што је Стаљин учинио са кадетима (јеврејским напредњацима) и социјал демократама. Брутални прогон ових последњих је описао и Борис Пастернак у роману Доктор Живаго.

„Изглед очинског старања“ је тачан опис владе безбожних јудејских зликоваца. Као повратник из Америке и гневни посматрач огавнога Тита, видим и чујем о сети са којом неки Срби мисле о тој прослављеној пропалици. Још гори крволок Стаљин је остао у верном сећању неких совјетских поданика. Морам признати као психолог да су Јудејци били у праву кад су говорили о ропској природи неохристовљеног човека. Прича о човековој жудњи заслободом је јудео-масонски мит. Већина човечанства има ропски менталитет. Многи Срби су искрено клицали тиранину Титу, Руси крволоку Стаљину, Немци вођи Хитлеру.

Питање је да ли такво понашање треба поредити са дечијим реакцијама, или то назвати правим именом, понашање људског крда. Такво безнадежно предавање џелату на вољу се видело и у нацистичким, бољшевичким и усташким концентрационим логорима.

Јудео-масонерија представља покушај да се хришћанско схватање о човеку као носиоцу духа замени човеком као природном створењу тј. животињи. Јудејци намеравају уништити хришћанску веру и успоставити своју на главно место.

Само изопачени, сатанизовани и цинични ум може назвати зверињак који ће јудео-масони устројити – „добрим“. Баш тако исто су мислили, и у дело спроводили, брутални комунистички, нацистички тирани Лењин, Стаљин, Хитлер, Мао, Тито, Пол Пот, Кастро…

Крај

Др Ратибор М. Ђурђевић / Таблоид

О аутору

Др Ратибор Ђурђевић (1915, Ристовац), најпре је у Београду студирао шумарство, које је касније завршио у Единбургу (Шкотска) где је и дипломирао. По повратку у отаџбину, две године је радио као секретар Хришћанске заједнице младих људи. На том послу га је затекла нацистичка окупација и грађански рат који су започели комунисти. До 1943 био је ангажован у Националној служби рада генерала Милана Недића

При Врховној команди КВуО (Краљевске војске у отаџбини), Ратибор Ђурђевић је био предавач у мисионарско-идеолошком одсеку. Након доласка Совјета у Србију повлачи се и ради у избегличким логорима у Италији и Немачкој као секретар Светске хришћанске Заједнице младих људи. У то време припремао је енглеско-српски и српско-енглески речник.

Већ 1950. године, прелази у Америку и бави се социјалним радом у Чикагу и, касније, у Денверу. Магистрирао је на колеџу Џорџ Вилијамс у Чикагу из области групног друштвеног рада. Докторат из клиничке психологије добија на универзитету Денвер и ради као психолог у школи за малолетнице, у војној ваздухопловној бази, на психијатријској клиници и у среском затвору у Денверу. Од 1973. године потпуно прелази на приватну праксу клиничке психологије.

Добио је диплому Медицинског факултета Бечког универзитета на студијама логотерапије, коју је водио њен оснивач, проф. Виктор Е. Франкл.

1975. године, стекао је специјални пост-докторски статус „Дипломате ин Цлиницал Псyцхологy, Америцан Боард оф Профессионал Псyцхологy“.

Објавио је преко 12 стручних написа и три књиге из психологије, као и десетак књига из одбране хришћанства од напада његових рушитеља. Пуних 25 година био је члан стручног Удружења америчких психолога. На чланство у Удружењу поднео је оставку у знак протеста против њиховог прохомосексуалног става. Био је и члан хришћанског Удружења за психолошке студије. У Србију се вратио 1992 . да би допринео православном раду, првенствено са омладином у националистичком духу. Умро је у Београду 2011. године.

Преузето са:

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-1/

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca2/

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-3/

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-4/

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-5/

http://www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-6/

Фејсбук коментари