Од рођења мог Твоја рука ме води,
и она ми показа прави пут ка слободи.

Знакове праве пред очи си ми слао,
кад слаб сам и немоћан,да не бих пао.

Светлошћу гонио из мог живота таму,
пред ногама мојим затрпавао си јаму.

У бесу усмеравао моју главу луду,
а ја твоја дела никад не преписах чуду.

О Свемоћни,колико си присутан свуда,
где мисао људска не зађе,ти ходаш туда.

Где нога не крочи твоја присутна ту је,
анђео твој непрестано нашу срећу кује.

Заиста вером у те планине бацах у море,
тамо где те дозивају,ту су твоје свете горе.

И онда када помислих “Готово је,ево падам”
У трену том могах само теби да се надам.

и онда када не видех свог живота смисао,
снагом новом и вером ти си ме васкрсао.

Дао си ми већи крст да носим на бремену,
за већа дела која одолевају времену.

Искушења ме клонио,а борбом подстакао
својим благим додиром моје срце дотакао.

Слава ти и хвала за све,милостиви Боже,
што рука твоја мени грешном помoже.

31.03.2017.

  Милош Гонев

Фејсбук коментари