Лазар Сочица (Плужине, 9. април 1842 — Горанско, 1910), српски пивски војвода из Црне Горе. Истакао се у Хецеговачком устанку 1875—1878. Рођен од оца Риста Сочице и мајке Јоване  Сочице, сестре угледног дробњачког првака Живка Пекића.

 

Брат Ристов, стриц Лазарев, Хаџи Теодосије Сочица био је игуман манастира Пиве. Лазаров отац Ристо, погинуо је 1848, а мајка му се потом преудала за војводу Шћепана Љешевића. Игуман Теодосије потом је Лазара узео као сироче и примио у манастир, у намјери да га научи писмености. У манастиру Пиви провео је шест година и научио је код свог стрица да добро чита и пише. Отишао је након тога код мајке и очуха, који није имао мушких наследника, па је Лазара узео за посинка и наследника. Када су непријатељи убили Лазаревог очуха наследио је његово богато имање, а од 16. године почео је да се бави трговином. Отворио је Лазар прве дућане у Пиви, робу је набављао од приморских и гатачких трговаца а организовао је и извоз стоке. Убрзо је постао најбогатији човек Пиве, што му је омогућило да буде независан у свом дјеловању, чак и од краља Николе, по одлуци Берлинског конгреса 1878. године, област Пива је припала Црној Гори, Лазар Сочица је “био и остао први господар Пиве”. Када је кнез Никола дао Устав Црној Гори, Лазар је заједно са црногорском интелигенцијом подржавао демократизацију Црне Горе. Због слободољубивости и правичности био је сумњичен и гоњен, па је чак на цетињском Преком суду био и осуђен на тамницу.

Са 14 година латио се оружја и учествовао у свим главним бојевима против Турака, почев од 1856. године. За вријеме борби 1858 — 1862. године Лазар је заједно са Вулом Аџићем био у Дробњаку, код ујака Живка Пекића који га је водио на Цетиње, и упознао са књазом Данилом. Књаз га је 1858. узео за свог перјаника. Био је перјаник до 1863, када се уредила граница Црне Горе. Пошто је Пива остала у турском поседу вратио се са кнежева двора на своје имање у Пиви. Турски паша је Лазара настојао да придобије, па га је именовао за пивског јузбашу. Док је био у турској служби бавио се трговином закупа, односно под закуп би набављао оно што је требало турској војсци у том пограничном подручју и још се више обогатио. Завист код неких Турака постала је за њега опасна, па је одлучио да пређе границу и оде у Црну Гору. За Ђурђевдан 1873. отишао у планину, где му је било стадо, а Турци су посумњали да намерава да буни народ, па су га позивали на разговор. Сазнао је да је оптужен, па је пребегао код свога ујака Живка Пекића. У Дробњацима је био до Невесињске пушке 1875.

Лазар Сочица, Богдан Зимоњић и Пеко Павловић

За време Вукаловићевог устанка Лазар је био први устаник у Пиви и истакао се током рата против Турака. По великом јунаштву се памти његово учешће у борбама на првој и другој Миритовици, Крстцу и Никшићу. У устанку се војвода показао као добар тактичар. Краљ Никола му је дао надимак Муњица, због окретности и брзине. Лазар Сочица је на вести о Невесињској пушци одмах сакупио чету и појурио у помоћ. До 14. августа 1875. неуморно је херцеговачким старешинама слао позиве на устанак против Турака. Устаници су 14. августа успешно сачекали и разбили турску војску код Мориња. Сочица је са својом четом 15. августа напао и запалио Бјељиње. Освојио је и запалио 16. августа турску кулу на Поникви, а 17. августа Кршљу. Већ 18. августа предало му се 12 турских караула са 200 Турака, а 19. августа предале су му се 4 карауле, четири чардака и једна тврђава. Током тих акција заробио је доста пушака и муниције. Са Дед-агом Џенгићем и Селим пашом сукобљавао се више пута крајем августа и почетком септембра и из сукоба је излазио као победник. Сервер паша је након жестоке битке успео да 22. септембра продре до Горанског и донесе снабдевање. Без договора са осталима неуспешно је 20. септембра напао Невесиње и при том изгубио 70 устаника. Сочица је заједно са Вулом Хаџићем и протом Церовићем 29. октобра заузео добро брањену турску тврђаву Безује, у којој је била велика количина муниције и хране.

Лазар Сочица и Марко Миљанов

Сочица се посебно показао својим јунаштвом у бици на Муратовици од 10. до 12. новембра, када се заједно са Пеком Павловићем, Богданом Зимоњићем, Максимом Бачевићем и Вулом Хаџићем сукобио против турске војске под командом Шевкет паше, који је покушао да донесе снабдевање за Горанско. У тој бици погинуло је 1345 Турака и 100 устаника. Лазар Сочица је 12. децембра 1875. за показану храброст, вештину и јунаштво изабран од војске за војводу. Тада је 1200 херцеговачких устаника изабрало Сочицу за пивског војводу. Рауф-паша је наумио да деблокира Никшић, па је 23. децембра са 8.000 војника и топовима напао Лазар Сочицу и Богдана Зимоњића на Крстцу. Захваљујући бројчаној надмоћи Турци су успели да потисну устанике и коначно допреме снабдевање за Никшић. До тога великога устаничкога пораза дошло је због неслоге међу устаницима, јер се већина устаничких вођа, укључујући и Пеку Павловића, није придружила Сочици и Зимоњићу, па су они на Крстацу располагали малим снагама. Лазар је и након тога задавао Турцима велике невоље сачекујући Турке крај њихових утврђења. По други пут победио је заједно са Пеком Павловићем и Симом Бачевићем Турке на Муратовици марта 1876. Ту су Срби заробили два топа са целом опремом. У бици је погинуло 817 Турака.

Лазар Сочица је у почетку био уз кнеза Николу, али касније је био против њега. Подржавао је омладину у тражењу Устава за Црну Гору. Противници кнеза су били организовани у клуб народних посланика, зван клубаши. Клубаши су тражили блиске везе са Србијом и подржавали су југословенску идеју. Клубаши су 1907. основали Народну странку на челу са Шаком Петровићем Његошем, а Лазар Сочица је био један од неколико главних оснивача Народне странке. Међутим кнез је забранио странку. Лазар Сочица је једно време био ухапшен, јер је припадао клубашима. Саградио је у Горанску велику кулу, једну од највећих у Црној Гори, а према Цвијићу са најлепшим погледом на Балкану.

Војвода Лазар са породицом

Оженио је Јовану Јокси Тасовац, кћи Марка Тасовца, херцеговачког првака из Требиња. Имали су 17 дјеце, али је већина поумирала за вријеме ратова. Син Ристо био је бан Зетске бановине за вријеме Краљевине Југославије. Кћи Јока била је удата за барјактара Перка Вукотића.

Војвода Лазар Сочица је за време тамновања оболео. Умро је 1910.године у Горанском, у Пиви и сахрањен поред цркве Св.Јована у Плужинама.

                                                                 Кула Лазара Сочице

 

 

Извори: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D1%81%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0

Фејсбук коментари