Светислав Стефановић ,,НАЦИОНАЛИЗАМ И РАСНИ ПРОБЛЕМ“

Западно-европски човек – аријевска раса постоји

 

Последњих дана поводом аријевских тенденција Нове Немачке и у нашој јавности расправља се питање да ли аријевска раса уопште постоји? Наведен је у потврду да аријевска раса не постоји, реферат енглеског антрополога и етнографа, сер Е. Графтон Елиот Смита који је на скорашњем интернационалном, конгресу, како се у новинарским извештајима каже, научним доказима утврдио, да аријевска раса не постоји. Објављено је и писмо тројице других енглеских научника, етнографа, који се позивају на сер Елиот Смита и такође тврде да постоје до душе аријевски језици али један специјални западно-европски човек аријевске расе не постоји.
Ако је све тако као је изложено, мора се са жаљењем констатовати да ни енглески научници ни новинарски извештачи нису довољно упознати са најновијим научним испитивањима у области расног проблема, вршеним изван оквира антропологије и етнографије, која у осталом нису баш ни тако нова, јер датирају још од Солунског фронта а у вези су са нашом војском у Солуну.
Тиче се наиме испитивања г. др Л. Хиршфелда, сада професора универзитета и директора серолошког института у Врашави. Др Хиршфелд био је за време рата најпре на раду при нашој војсци у Ваљеву, затим после повлачења дошао је поново к нама из Швајцарске на Солунски фронт, где је организовао нашу прву војну бактеријолошку лабораторију, из које су изашли наши доцнији познати научници радници, спомињем само проф. мед. факултета др Косту Тодоровића, директора Централног хигијенског завода, др Ст. З. Иванића и други.
Др Хиршфелд је у Солуну, где су на једном малом кругу биле окупљене многобројне расе и народи земљине кугле дошао на идеју да примени Ландштајнерова (потоњег добитника Нобелове награде) испитивања о крвним групама, са којима се већ и раније бавио и чија се вредност показала особито за време рата при трансфузијама крви. Као потребно претходно знање о том, треба напоменути да се ради о крвним групама човековим, којих има четири: А, Б, АБ и О (зеро). Само људи из одређених група могу један другом давати крв, док људи неповољне групе својом крвљу могу да донесу смрт оном коме желе помоћи, преципитацијом црвених крвних зрнаца у додиром са серумом унете крви.
Крвне групе добиле су биле пре тога форензичну важност у судској медицини, при одређивању и утврђивању оца детињег у сумњивим случајевима.


Хиршфелд је чињеницу и карактер тих четири крвних група применио на испитивање крви код разних у Солуну окупљених раса, и при томе је нашао ствари, које су у научним круговима у Солуну код енглеског и француског врховног санитета, где сам му помагао како у извођењу рада тако и у саопштењу његових научних резултата; на енглеском је то саопштење објављено прво у стручном медицинском часопису Тhe Lancet. Од тада је о том питању нарасла читава огромна литература.
Хиршфелдови резултати показали су, да су крвне групе на један веома одређен начин распоређене и то у врло прецизним размерама међу људским расама. Тако је он нашао, да се код европских, особито северно и западно-европских народа у далеко највећем проценту налази крвна група А, док код њих група Б долази у 2-4 пута мањем проценту. Код азијских и афричких раса, особито као Индуса, у највећем проценту налази се група Б, док група А долази у 2-4 пута мањем проценту. Дакле сасвим обрнуту од оног што је код европских, особито северно и западно-европских народа.
Тип А назват је европски, а тип Б азијско-афрички. Између најчистијег европског и најчистијег азијског типа има много прелаза и нијанси. Да би се то математички изразило, узет је бројни однос између групе А и Б као индекс, такозвани биохемијски индекс, који је према изложеном код разних народа и раса различан. Примера ради, тај индекс је код Енглеза и код северно-европских народа око 4, тј. тих народа група А долази око 4 пута толико колико група Б. Тај однос варирајући код разних народа спушта се код европских до 1 прелазећи испод те цифре у азијско-афричку групу, где је група Б већа од групе А.
По том биохемијском индексу постоји дакле посебни западно одн. Северно-европски тип који иначе називамо аријевским, коме је сушта противност азијско-афрички код кога преовлађује крвна група Б. Према томе, када се говори о западно-европском, аријевском типу, не сме се говорити само са гледишта антропологије или етнографије, него се морају узети у обзир и ова серолошка испитивања, одн. ова биохемијска значења. Она су несумњиво утврдила да постоје дубоке расне разлике у погледу крвних група са нијансним разликама код разних народа истог типа. Већ Хиршфелд је утврдио разлике код појединих европских народа, а недавно су објављени и најновији резултати добивени испитивањем биохемијског индекса код нас по разним крајевима Југославије, који су објављени у Гласнику Централног Хигијенског завода, и који дају доста интерсантну слику. Биохемијски индекс (који је код Енглеза 4,3; код Немаца 2,8 итд.) код нас даје овакве цифре: код Београђана 2,64 затим Приморска бановина 2,27; Зетска 2,25; Дунавска 2,21; Вардарска 2,02; Моравска 1,95; Дринска 1,92; Савска 1,77; Дравска 1,61; Врбаска 1,29. Просечни наш индекс 2,01, дакле још увек у европском типи.
Постоји дакле на основу биохемијског индекса, западно-европска односно аријевска раса што је у овом погледу од особите важности, то је, да је тај крвни карактер непроменљив и сталан, и да је битан, јер је везан за крв, за најглавнији животни сок људског организма, за главног носиоца животних функција његових. Важност крви спознао је Парацелз, од кога потиче позната реч: крв је један сасвим особити сок, и она у данашњем не само медицинском него и општем природњачком сазнању заузима једно од главних места.
У дискусијама које сам у Солуну имао са Хиршфелдом, дошли смо брзо до сазнања, да ова испитивања крвних група имају огромну важност и у расном проблему и у питању десцендентције човека. У том погледу особиту важност изгледа да има група 0 (зеро, нула, ништа тј. група која нема ни једног од карактера ни А ни Б), чијим су можда диференцирањем створене две основне групе А и Б, јер група АБ изгледа смо спој тих двеју.

 

Као несумњиво стоји, да постоје два по крви основна, битно различна типа људска, што одговара и осталим, антрополошким етно и гео-графским разликама. Ова гледишта одговарају и новијим схватањима особито у питању тзв. азијског, односно индијског порекла индо-европских народа и језика. Супротно ранијим схватањима, данас се мисли, да је аријевски, нордијски човек, развијен и изграђен у борби са природним силама и животним тешкоћама, био онај који је силазио и спуштао се југу и истоку и ту освајао и загосподаривао затеченим народима, носећи са собом и своје аријевске особине и своје аријевске култове. Ово је особито важно не само за упоредна испитивања језика, него и за упоредна испитивања примитивних митологија и религија.

Природно је да се у свом сазнању и његовој примени мора бити обазрив и да су потребне све скрупуле и све резерве. Нагле генерализације могу бити не само нетачне него и штетне. Мора се, даље, признати да су од стране чистих расиста прављени претерани закључци. Мој, нажалост одвећ рано преминули пријатељ, Ото Хаусер, огромни полиглот и мајсторски преводилац великих из свих литература света, био је и врло оштар и непомирљиви расиста, у том смислу што је све велико што је створено у историји људској, приписивао нордијском аријевском човеку, и за то тражио свуда научне потврде. У факту да је син Давидов Абсалом имао плаве косе, или да неке мумије египатских краљева имају плаве косе, он је био склон закључку, да је и код тих стародревних народа старог Хебрејског или Египћанског, нордијиски човек био господар, носилац власти и културе, творац државе и права, књижевности и уметности. Декаденцију културе и државе, Хаусер је био склон приписати декаденцији или мешавини и пропадању тог чисто нордијског човека, у чијем је селективном очишћењу и спасавању тражио и гледао спас европске цивилизације.
Иако можда претерани у својим закључцима, Хаусер и други расистички писци, нашли су читав низ врло интересантних и значајних појединости и особених црта, које су могле бити од капиталног значаја у историји појединих народа. На сваки начин научне истине, ма и делимичне не могу се једноставно одбацити и негирати, него се морају узети у обзир при студијама расног проблема.
Код нас су ова испитивања особито важна, јер су Цвијићева, битно ентоетнорафска и антрополошка, ма колико драгоцена, довела до многих колико преурањени толико претерано генералисаних и нетачних закључака, која ће биохемијска испитивања уверени смо, у многом кориговати.
На сваки начин од интереса је, да су Југословени, по крвном индексу и тзв. европском типу, и да су централни делови нашег народа, Београд, Дунавска, Зетска, Вардарска, Моравска бановина, поред Приморске, ближе том типу од осталих. Било би још интересантно испитати однос крвних група долихо-одн. брахи-цефалији, као и према Кречмеровим 4 људска конституциона типа, оно прво особито с обзиром на тзв. словенску брахицефалију, које раније давала разлога извесним научницима за негативни суд о словенској раси уопште.
Преузето са интернет презентације:facebookreportermonitor.wordpress.com, датум преузимања:12.02.2019.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top