Стеван Недић Ћела (Стругово, битољски округ, 1876 – Стругово, 1923) је био четнички војвода у Старој Србији, за време српске четничке акције почетком 20. века.
Стеван Недић Ћела рођен је у Стругову у битољском округу.Од тифуса му је отпала коса, па су га називали Ћела.Отац му је био председник општине Стругово. Без оца је остао кад му је било шеснаест година и Турци су одмах почели да га малтретирају, па је са осамнаест година напустио родни крај и отишао је у Румунију, да нађе посао.У Румунији је радио око годину дана, све док 1895. није чуо да се у Бугарској спрема устанак против Турака. Ступио је у бугарску чету деда Анге, са којом је учествовао само у једној акцији, јер је чета била брзо распуштена.
Вратио се у Букурешт, где је радио као пекар, а пете године је отворио властиту радњу. Када је Борис Сарафов у Букурешту 1900. основао бугарски револуционарни комитет Ћела је постао члан комитета. Прво дело револуционарног комитета било је убојство румунског професора и издавача новина Михајлова, а у том убојству учествовали су Стеван Недић и Стојан Димитров из Скопља. Полиција их је обојицу ухапсила, а пошто је Стојан признао кривицу Стеван Недић Ћела је након тромесечног притвора протеран у Бугарску. Током 1901. Ћела се придружио бугарском војводи Наћи, са чијом четом су прешли најпре у Ниш, па онда у Врање, као погодно место одакле су се пребацили у Македонију. Четовали су 1902. године по Македонији, а ујесен је отишао у Београд, где се придружио Стојану Донском, који се 1903. вратио у Македонију. Учествовао је у Илинденском устанку 1903. као бугарски четник.
Након пропасти Илинденског устанка и када је почела српска четничка акција придружио се српским четницима. Налазио се у саставу дванаесточлане дримколске чете, коју се августа 1904. нашла опкољена бројним бугарским комитама. Бугари су заробили и везали Стевана Недића Ћелу оптужујући га да је издао бугарску организацију, јер је раније био у чети бугарског војводе Наће. Бугари су спроводили Ћелу према Битољу, где су намеравали да му суде, али он је искористио ноћно невреме, па је побегао везаних руку. На Бабуни је ступио у чету Глигора Соколовића. У чети Глигора Соколовића учествовао је у борби код Орешких Ливада и готово свим борбама са десне стране Вардара.
Касније је Ћело добио своју властиту чету и постао је војвода. Са својом четом учествовао је у бици на Куртовом камену. Током 1907. добио је чету са задатком да у Демир-Хисар спречава продор бугарских и грчких чета. Пошто је августа 1908. због хуријета проглашена амнестија Стеван Недић Ћела се пријавио властима и мирно је наставио да живи. Учествовао је као активан борац у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Након 1918. био је председник општине у свом родном селу Стругово. На том положају убио га је 1923. један бугарски агент.