Срђан Мркаја “МОЈА БОРБА”

 

Ја нећу да вам причам слатке приче о рушењу власти ( ма шта то значило ) нити ћу да будем још један Дон Кихот који јуриша на вјетрењаче. Никад нећу себи дозволити да позивам омладину на бесмислене протесте , нити ћу их бунити и командовати да се сукобљавају са системом и да тако сами себи „пуцају у ногу“.
Зар још и ја да их правим корисним идиотима , онима који једва чекају да прогутају мамце којима их изазивају озбиљни професионалци у служби робовласника који мисле да нас посједују ( као што мисле да посједују све ) ?! Нећу да вас зовем у странке , на изборе , на гласање , на окупљања ради окупљања , протесте ( е да би се мало сликали за новине…)
Не нијесам хипик , нити пасиван , нити инертан…напротив. Ја вас зовем у свети рат а не било какав сукоб. Позивам вас на озбиљно ратовање , на рушење идола којима су вас тровали од рођења , на уништавање лажи , подметачина и лукавих полуистина. Позивам вас да устанете против самих себе и да ту отпочнете најважнију борбу од свих борби , да у себи побједите себе и од себе изградите новог себе.
Моја борба није реакција , ја нијесам и никад нећу прихватити да ми неко наметне идеју да будем њихов побуњеник. Не , нијесам ничији побуњеник , они су побуњеници јер су се побунили против Бога и његових вјечних закона , они су рушиоци истине и противници правде. Ја не прихватам улогу коју би хтјели да ми наметну , да им будем још један циркусант-дисидент или опасни асоцијални елемент ( како ме воде у својим књигама ). Мене то НЕ ЗАНИМА. Моја борба је потпуна акција , стална иницијатива и перманентни напад али не онако како то они очекивају или прижељкивају него управо онако како не воле , дакле непредвидљиво. Они очекују да гризем њихову рукавицу којом ме ударају ( као и све нас ) по лицу али ја имам план како да та рукавица удари њих саме.
Ја не желим да мјењам њихов систем , не желим да га побољшавам нити да га на било који начин уређујем , све су то замке за наивне…не желим да на било који начин учествујем у њему гдје год ми се пружи прилика за такво што. Њихов систем је обмана , он не постоји , он је „димна завјеса“ иза које функционише стварна власт робовласника. Тај систем који су осмислили ће на крају урушити самог себе , нема потребе да га ја или било други руши. Он је смртно болестан и друштво на ком паразитира је дебело у матастази али то је њихов проблем. Ја сам заузет изградњом свога брода спасења , своје Нојеве барке и свога паралелног система. Њима платити порез , даџбине и таксе…поштовати њихова правила и законе ( све што се мора и док не угрожава исповједање вјере ) и далеко им ружна кућа.
Моја борба је да нађем људе који још увијек имају рецепторе за истину. Оне који осјећају и који имају довољно храбрости да мисле својом главом. Оне који су спремни на жртву и на тежак и мукотрпни рад да кроз дружење направимо сопствени систем преживљавања на јасно утврђеним законима и правилима.
Моја борба није рушење постојећег система него изграђивање сопственог. Ја нећу да се бијем с њима ( све док не будем морао ) ја хоћу да се бијем са својим девијацијама и да себе учиним бољим и јачим. Моја борба није транспарентна нити ме занима популизам напротив , желим да направим ултра-елитистичку организацију са којом могу да ископам дубоки темељ за будуће генерације. Ја видим ново србско племство , нову аристократију која ће се уздићи над рушевинама овог система. Ми немамо избор јер истина нема алтернативу.
Нећу да вас залуђујем Путином , Дражом , Шешељем , Русима ( у колоквијалном смислу ) , Кинезима , нуклеарним бојевим главама и оружјем које само што није стигло ( па ћемо онда свима јебати мајку )…доста је ово народу лажи и поуистина. Казаћу вам нешто на први поглед много ружно ( а заправо нешто од чега нема ништа љепше ) , нешто што јако боли , превише опоро и веома тешко за прихватити , казаћу вам истину. Ви ћете сами осјетити да ли вас лажем или не. Сами ћете видјети ако то заиста будете жељели. Моја борба није да све вас призовем и пробудим јер ријеч чују само они који имају слуха и истину прихватају само они који је љубе.
Моја борба је борба за истинску слободу , борба којом желим да истакнем ПРАВО НА ОБАВЕЗУ а не како вас погрешно уче „право на право“.
Наш циљ мора бити свет а као таквог можемо да остварити само кроз свети рат а да бисмо тако ратовали морамо да се посветимо…то је суштина. Није довољно само се борити , борба ради саме себе је агонија бесмисла.
Годинама радим са младим родољубима и никад их нијесам гурао у сукобе са системом не због тога што сам пацифиста и волим да непријатеље мазим по глави него из два основна разлога. Први разлог је тај што сам увидио да системска борба не само да је суштински погрешна него је и значајно штетна ( контрапродуктивна ). Други разлог је што сам увидио да је наш национализам толико болестан , слаб , инфантилан и бесмислен да су потребни тежак рад и велика одрицања , напорни тренинзи , много учења…много све да би ти млади људи уопште могли да се назову борбеним родољубима , војницима…
Све се свело на навијања тј. избацивање разних фрустација на тачно одређеним мјестима за то ( стадиони , хале…систем је све то одавно направио и предвидио…) , штампања мајица и физички ( спољни ) изглед и понашање тј. промовисање неке родољубиве моде…и сличне небитне ствари. Желио сам и желим да тим младим људима покажем нешто више од испразне реакције , уличарског протестантизма , партијског идолопоклоства , увозних идеологија потпуно страних духу наше вјере и традиције…и много , заиста много младих је прошло кроз неку моју причу и имало на неки начин контакт са мном међутим углавном су били само пролазници. Пут који сам нудио и нудим подразумјева одрастање а то млади људи једноставно не желе. Они желе да буду и остану клинци , да се зајебавају просто речено. За њих је родољубље , средство да искажу своје неслагање са нечим небитно чим а управо је ту и стравична грешка. Родољубље није и никад неће бити , средство , нешто чиме ћемо се послужити у недостатку нечег другог…родољубље је живот. Живот са великим „Ж“ а живот је рат. Много пута сам то истицао младим родољубима и говорио им колико је важно да схвате , да смо ми у правом , правцатом РАТУ ! Колико пута сам говорио да дјеца не могу ратовати него само озбиљни људи а озбиљни људи мисле , понашају се и говоре ОЗБИЉНО ! Колико пута сам истицао да без духовне борбе тј. личног подвига у хришћанском смислу…нема и неће бити никаквих ефеката било какве борбе у колективном смислу. И многе друге ствари сам говорио , писао , показивао , цртао , давао смјернице , идеолошке основе , духовне путоказе , стратешке одреднице…али чему и коме ?! Омладинци једноставно нијесу хтјели ни да озбиљно размисле о свему томе а камоли да покушају да примјене у пракси.
За разлику од других вођа и вођица никад нијесам истицао себе у било чему осим што сам тражио да се поштује хијерархија јер она не смије бити нарушена не због мене него због онога који је родитељ и створитељ сваке идеологије , самога Бога. Никад нијесам причао о неким бајкама и полуистинама нити сам икога лагао , ништа нијесам рекао што сам нијесам чинио нити сам икада показао на пут на који сам не мислим ићи…
Искрено волим ту дјецу и сваког омладинца родољуба гледам као сина а сваку омладинку као кћер своју. Уложио сам пуно времена , снаге па и новаца за скоро 16 година активног рада на пољу родољубља. За све то само неколико сам успио да обучим и усмјерим и на њих сам изузетно поносан и сад видим само неколико који имају потенцијал да одрасту и постану истински синови србства према стандарду који сам установио. Знам , многи ће рећи :“Ко си ти да установљаваш стандарде“ ? „Ко си ти да одређујеш правила“ ? „Ко си ти да проричеш“ ?
Нијесам ни пророк ни пророчки син. Ја сам слуга Божји и то је довољно рећи о мени , можда лош , можда најгори , можда недостојан…ипак ако не проговрим , проговориће камење око мене. Не бојим се , истина је једино што нудим.
Срби немају избор , рат је свуда око нас и постоји само један пут. Свако ко себе сматра родољубом а не буде ишао тим путем или ће отићи у једну или у другу крајност. Они амбициозни и сналажљивији ће доживјети „катарзу“ и преумњење као Александар Вучић ( некадашњи удбашки националиста , радикал ) а они пасивнији ће се пробудити једног јутра , схватиће да имају 50так година и да им се живот креће од кладионице до утакмице и да апсолутно ништа паметно нијесу оставили иза себе.
Милион пута сам указао на то да се мора напустити курс којим се до сад ишло…дефанзивни и дефетистички курс који иде или ка СИСТЕМСКОЈ БОРБИ ( партије , синдикати , избори , гласања , протести…) или ка АНТИ-СИСТЕМСКОЈ БОРБИ ( устанци , револуције , рушење и деструкција…) и да се мора одредити нови курс , који иде ка осмишљавању , стварању и организовању ПАРАЛЕЛНОГ СИСТЕМА. То је наш једини пут , ТРЕЋИ ПУТ.
С.М. „Свети рат“
Scroll to Top