Напад на Србе, као народ, почео је још од Османлијског упада у Европу. Срби су им били препрека и дочекали су их на Косову Пољу, где смо их зауставили уз велике жртве. Уписано је да смо доживели пораз, али је Милош Обилић убиством Мурата у боју, уздрмао из корена Отоманску империју! Не помиње се, сем у једној песми из епског циклуса, да је томе претходио бој на Плочнику, где су Турци претпели тежак пораз, па су касније са спремнијом и бројнијом војском кренули из освете на Косово!

 

Чуде се што ми славимо тај бој, као да Јевреји немају Масаду, а Америка свој Аламо?

 

Европа је увек била незахвална, тако да је напад на Србе кроз касније векове јачао преко Турске, до Балканских ратова, па је настављен преко германских племена. Појачан је 1914. од атентата у Сарајеву над принцем Фердинандом, који је извршио Гаврило Принцип, члан “Младе Босне” и који се на суду изјаснио као Југословен и атеиста. “Млада Босна” је била састављена од Хрвата, муслимана, Срба, али никада није имала везе са Краљевином Србијом, која је оптужена за сарадњу и пружену помоћ “Младобосанцима”. Пре тога је извршено 6 (шест) атентата на принца Фердинанда и његовог оца, али никада ниједан Србин није био умешан. Поузадно се зна, да је његово убиство договорено од стране масонерије, још 1912. у Швајцарској. Оптужени смо за тај атентат и одмах је извршена агресија на Краљевину Србију, од стране Аустроугарске. После “албанске голготе” коју је прошла Србска војска, па боравка у Грчкој и витешког пробоја Солунског фронта, Срби су поново ослободили своју Отаџбину. Такозвани “савезници” су Србима одмах наметнули нови рат. Таква, изнурена Србска војска, кренула је одмах у ослобађање свих словенских народа, који су живели на територији Аустроугарске. Тада су први пут у својој историји Хрвати и Словенци добили државу у којој су могли да живе слободно, државу која је чак променила име у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а убрзо и у Краљевина Југославија. Тим чином су ратни непријатељи Хрвати и Словенци пребачени на страну победника и нису одговарали ни за какве злочине, о којима је писао после детаљне истраге, Швајцарац (немачког порекла), др. Арчибалд Рајс. Свет је у потпуности био упознат са дешавањима током Великог рата на територији Краљевине Србије и почињеним злочинима над цивилима. Тада је и Јосип Броз, касније познатији под именом Тито, као подофицир и припадник “72. Вражје дивизије”, упознао снагу и морал Србског ратника.

 

Два дана после доласка Немаца у Загреб, 12. априла 1941, формиране су у Рудолфовој касарни у Загребу, прве домобранске пуковније Независне Државе Хрватске. Још док се Броз налазио у Загребу, формирана је 25. пуковнија и Анте Павелић је донео “Темељну уредбу о устројству домобранства, с циљем продужавања славне традиције, славом овјенчане Вражје дивизије”!? Код народа који имају сопствену  војничку традицију, где се поштује витештво, имена пукова који изгубе заставу, почине злочине или буду разбијени и распадну се, више се не обнављају. Нечасно је служити у осрамоћеном пуку! Тако се у борбена дејства вратила 25. пуковнија, језгро “Вражје дивизије” и темељ усташког покрета. Кроз кратке биографије појединаца из те пуковније, који су Титу били директно надређени, упознају се и типични примери хрватског етноса: Стјепан Саркотић, Вилим Лулић, Ладислав Алеман, Леон Рупник, Славко Штанцер, Миле Будак, Ђуро Грујић, Иван Томашевић, Мирко Грегурић, све до Јосипа Броза, али сви су са заједничким особинама: од мржње према Србима, до политичке превртљивости показане кроз полагање заклетве на верност петорици владара, од аустроугарског преко двојице србских, па југословенског све до Павелића из Хитлерове – НДХ! Каријеризам, грамзивост, и све сличне особине су те, које вековима красе Хрвате! После свега тога опет су им Срби засметали који су увек сметали на Балкану, због своје Православне вере. Протестантска и папистичка Европа подржавала је и Хитлерову Немачку, са њеном творевином НДХ, у борби против Православља. Увек им се чинило да нас је мало страдалих, па је НАТО сада само прихватио континуитет нашег уништавања, расељавања и покрштавања!

 

Монархистичка влада је прешла у Велику Британију током окупације Србије од стране Немачке. Британци су 1943. стали на страну комунистичког вође Тита, који је одмах у договору са челником Владе, Хрватом Субашићем, наставио борбу против Православља. Врло перфидно од Британаца, злочинци над Србима у Првом светском рату, стављају се на функције са којих настављају борбу против Срба и Православља. Све то уз нарочиту Титову мржњу према Четничком поркету са којим је као припадник Аустроугарске војске имао лоше искуство, а његова 25. пуковнија је била уз огромне губитке, од србских четника протерана преко Саве.

 

Кроз историју Другог светског рата вођено је седан непријатељских офанзива и све су биле на територијама које је насељавао православни Србски народ. По доласку Немаца у Загреб 10. априла 1941, коме је присуствовао и Тито, немачки командант је обавестио Берлин да сем у Хитлеровом родном граду Линцу, нигде нису били тако дочекани. Истог дана су Хрвати почели са убијањем виђенијих Срба, прво у Госпићу. Током те ноћи и сутрадан, Хрвати су све православне Србе на целој територији НДХ убијали, нарочито у Бјеловару, Бања Луци, а у Сарајеву и источној Босни уз Јевреје и Србе, убијали су првенствено православне свештенике. Тек после неког времена, стигле су Францетићеве усташе из “Црне легије”, којима су се масовно прикључили муслимани у уништавању свега што је имало предзнак Православља! Само месец дана касније, 10. маја исте године, комунисти су са усташама потписали споразум о заједничкој борби против Православља и Срба на Балкану. За усташе су потписници Будак и Борковић, а за комунисте Хебранг и Бакарић. Та борба против Срба и наношење највећих губитака цивилима, уз ратне злочине над којима су се згражавали и Немци, никада није осуђена и санкционисана? Јадовно је једини логор за убијање деце до 14 година, а основан је седам месеци  пре првог логора у Немачкој. Постојао је само у НДХ и био је у склопу Јасеновца. Због ужасних злочина у Италијанској окупационој зони, директно су Мусолинија извештавали Италијани и тражили да се одмах ограде од хрватских зверстава, уз хитно разоружавање усташа на тим просторима. На Мировној конференцији у Паризу 1947, Италијани су презентовали и доказе о заједничким злочинима комуниста и Хрвата над италијанским живљем у Далмацији и Истри почетком 1945. Тада су сем убијања, извршили фургонима расељавање око 250.000 Италијана са тих територија. Пребацили су их све до Болоње, а територије су припојили Титовој Југославији. Због одличних односа италијанских комуниста са Титом, тада је у Паризу донета одлука да се о томе не прича!? Међутим, документација је сачувана до данас у Историјском архиву Италије, тако да сада са правом траже да се Далмација и Истра припоје матици Италији. Никада нису дате Словенији и Хрватској, него Краљевини Србији, као сили савезници одмах после Великог рата! Касније су те територије остале у саставу ФНР Југославије, као савезници током Другог светског рата! Инсталирањем такве власти од протестантске Европе, Срби су опет током мира доживели највеће губитке територија и живота. По други пут у истом веку Хрвате овај пут на страну победника преводи Тито и њихови злочини се не санкционишу, а ни о ратној одштети се не говори? Хрвати су стрпљиво чекали на знак масонерије и Ватикана да наставе са покољима над Србима, за које им се никад није судило. Као награду за злочине, добили су по први пут у историји своју државу?

 

Да све то буде потпуније, протестанти и паписти су над Србима у Босни извршили масовне злочине и током овог рата, а за међусобне злочине између унијаћених Срба (Хрвати) и исламизованих Срба (потурица) нико није ни оптужен у Хагу? Знало се добро да су највеће злочине починили у међусобним сукобима, током поделе Херцеговине и у Мостару! У сукобима две фракције муслимана, Алијиних и Бабиних,  у Цазинској Крајини је било страшних међусобних злочина, али је нађен кривац за све – Православни Срби? Током свих тих дешавања Срби доживљавају и највећу срамоту у својој историји, тадашњи председник Милошевић на захтев запада, уводи санкције сопственом народу!? Тиме је успео да од паписта и протестантског Запада, добије похвале за незабележену издају, свог Србског народа! Успех и квалитет неког политичара, мери се и кроз број савезника које успе да нађе за свој народ. У то време, ми нисмо имали ни једног савезника!? Милошевић је успео током своје владавине да нас посвађа са целим светом! Уз санкције Запада СР Југославији, током којих су радиле прековремено стране амбасаде и конзулати, Србској омладини се издају у неограниченом броју путне визе, са жељом да што више младих напусти земљу и расели се из Србије.

 

Већ увелико су се вршиле припреме за исламизацију Европе, чега смо и сведоци прошле 2016. и ове 2017. За сва дешавања током наметнутог рата, у “Палату мира” у Хагу – иначе Карнегијеву задужбину – довођени су и осуђивани само православни, уз претходно бомбардовање од стране НАТО алијансе, која је први пут од свог настанка узела у пуном саставу учешће у агресивним војним акцијама, наравно, само против православних Срба. Тиме уједно штите и себе од суђења за најбезумнији чин НАТО-а, за бомбардовање Срба у Босни и поред доказа да Срби нису иницирали масакр на Маркалама, као ни у улици Васе Мискина. Извештај свим владама земаља чланица НАТО-а, који им је доставио командант америчких снага за југоисток од 1992-1995, генерал Чарлс Бојд, са насловом који је он дао “Измирење с кривцем”, јасно указује да нико од њих није био у незнању, него да им је то био унапред осмишљен план. Ја сам један од ретких који је имао тај Бојдов извештај, па сам га преко г. Душана Бајатовића, тадашњег председника СПС-а, послао председнику Милошевићу током његовог суђења у Хагу и он се у својој одбрани користио наведеним чињеницама из којих се јасно види да су Хрвати и муслимани имали много почињених злочина у међусобним борбама који су се приписивали Србима! Са тим искуством, НАТО касније почиње и бомбардовање тадашње СР Југославије под невероватном оптужбом, да је суверена држава, чланица УН-а, напала саму себе!? Појавили су се са бомбардерима, да нас заштите, од нас самих? Тако “штитећи нас”, уз бригу о људским правима, заштити животне средине, бомбардовали су нас више него Авганистан, Ирак, Либију и Сирију заједно, користећи све што је до тада било забрањено: бомбе са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе, бацајући их на њима легитимен циљеве: школе, болнице, стране амбасаде, мостове, надвожњаке, водовод, пијаце, верске објекте…!? Сувишно је понављати шта све Србија и Срби губе поразом на србском Косову и Метохији, а једини реални континуитет који Шиптари имају на том делу наше територије су традиција бандитизма и разбојништва, али сада уз НАТО савезнике! Њихова острвљеност никада није била уперена против ранијих хришћанских власти, него само против Срба који нису могли да се бране.

 

Карађорђев устанак као узор, па каснији победоносни Балкански ратови, створили су привид да Турска више никада неће да се врати у Европу. Али је сада све израженија претња, да се уз помоћ протестаната врше припреме за повратак Турске. Вишемилионско присуство муслимана на територијама делова Бугарске, преко данашње Македоније, све до Албаније, Космета, Рашке области, закључно са БиХ, демантују тадашње процене и очигледно је да су биле засноване на неоправданом оптимизму. Од краја 19. века, свака од великих сила је увек деловала преко неке од локалних држава, а Србија јесте само један “каменчић” у читавом овом проблему. Међутим, уз ову власт која пристаје на све што је против Србских интереса, уз одржавање континуитета комунизма, народ може све да очекује. Можда им само време покаже сав бесмисао политике коју воде, зато што сем огорчења код народа, ништа друго не постижу. Уз производње, нико освешћен не очекује да сем дугова према иностранству којим се користе да би лажно представљали стање наших банака и покривање трошкова овакве Владе, могу било шта друго да постигну. Одржавањем, још и погоршавањем економске кризе коју невероватним зајмовима од протестантског Запада добијају, само се увећава број комуниста, па је и лаицима јасно да се тиме руководе у своју корист. За то су примерене речи Господње: Тешко вама који сте сити сад. (Лк. 6, 25).

 

Вероватно је стална нестабилност на тој Србској територији уједно и стварни циљ? Преко територије Рашке области ствара се и спој са вехабистима из Бих у околини Сарајева и у централној Босни (Зеница), где су остали још из ратних година. Касније су добили и држављанство, па су се ту настанили и у тим деловима добили центра за обуку, нарочито околина Тузле, а сада и у Цазинској Крајини. Оквир у коме се стварају нове исламске државе је оквир бивших социјалистичких република и њихових административних територија које немају никакво историјско утемељење, а у време стварања нису имале ни ентичко! Драстичан пример, уз Косово и Метохију су и бивше совјетске аутономије, где је у Казахстану већинско становништво било хришћанске вероисповести!? Ово је била само суштина и увод у каснија дешавања и сукобе.

 

“Ништа није добро што остаје необјављено, нити се историја гради прећуткивањем.” – Мехмед Меша Селимовић

 

НАСТАВИЋЕ СЕ

Фејсбук коментари