Раде је рођен У Косовској Митровици 7. јула 1976. године. Војни рок је одслужио у 63. падобранској бригади где је успешно завршио диверзантску и падобранску обуку и тиме постао војни обвезник ове јединице. Студирао је енглески језик и књижевност. Уочи НАТО агресије на нашу земљу се одазвао на позив своје јединице…
На данашњи дан 1999. године, Раде се са својим друговима из јединице налазио на караули “Кошаре” у околини Ђаковице. Њихови положаји су данима били на удару непријатељских летелица из ваздуха и УЧК са друге стране. У једном налету, авиони су бомбардовали њихову размештајну просторију и Раде нажалост није стигао да се домогне склоништа. Сахрањен је 16. маја на гробљу у Приштини.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.
Спомен соба 63. падобранске бригаде у Нишу са именима погинулих припадника јединице од оснивања до данас
Морам овде додати једну тужну причу која се тиче наших нарави и чињенице да је Радетов гроб скрнављен два пута. Према речима његове мајке Снежане, иначе лекарке у Приштини, у налетима НАТО авијације, шрапнели су погодили Радетов гроб… Након бомбардовања, мајка је морала да избегне из Приштине и посмртне остатке свога сина је пренела у Кладово, где је и сама “нашла” нови дом и ту их сахранила. Подигла је и достојно спомен обележје. Међутим, за разлику од остатака бомби у Приштини, овај пут су Радетов гроб оскрнавили “остаци” од људског рода..ероватно привучени месинганим украсима и орнаментиком са ознакама 63. падобранске бригаде, они су једне летње ноћи 2007. године дошли на Радетов гроб и у жељи да поскидају украсе полупали и поломили надгробни споменик и надгробну плочу. Украсе су успели да поскидају…
Преузето са:
http://www.63padobranska.com/сећамо-се-раде-антонић-7-7-1976-13-5-1999/#