Обезбедимо опстанак нашег народа

„Два оружја су доступна сваком народу у борби за опстанак: његова борбеност и његова плодност. Никада не заборавите да борбеност сама не може да осигура опстанак народа у далекој будућности. Непресушна фонтана његове плодности је такође неопходна!“ – Хајнрих Химлер

„Када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу.
У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости.
Сам женски род је највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација је довела до тога да је правих јаких мушкараца веома мало остало.
Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и значајног призивања да буде чуварка мира и љубави у породици и носилац зачетог новог живота.
Сваки пол има своје функције које су само њему својствене.“

Павле Гумеров

Од мајке природе најлепши дар,жена.

Велики Достојевски каже да и жене и мушкарци траже савршеног партнера,а не схватају да их је Бог створио да једно са другим чине савршенство.

Јован Дучић каже:
„Жена која не тражи ништа,заслужује све“

Опет издвојићемо жене и мушкарце јер нису једнаки,што не треба да унизи жене,јер жене као и мушкарци имају посебну улогу у природи.
Мушкарац је створен да влада,а жена да буде десна рука владара.
Красна бића,али треба их „држати чврсто“
јер су попут деце некада.

Велико хвала женама што нам одржавају расу и продужују врсту!

Мушкарац-ратник,заштитник,градитељ,мислилац,визионар,господар.
Жена-савршенство природе и најлепши дар мушкарцу.

Бити отац,бити мајка,пренети своју крв на поколења,обезбедити им егзистенцију на својој земљи,земљи твог народа.
Васпитати их и дати смерницу. То су нам свете дужности.

,,Тамо где Бог није могао да стигне послао је мајку“.

СРПСКА МАЈКА
Српска мајка која је приказана на ратној фотографији Жоржа Скригина највећи је симбол страдања и историје нашега народа. Иза ове фотографије крије се тешка и трагична прича. Мајка Милица Тепић са својим сином Бранком на леђима и кћерком Милицом бежи од разјарене усташке силе. Њен муж Бранко је убијен. Кућа и имање спаљени. Остала је само она и двоје нејаке деце. Три године после рата умрла је од туге. Та прича о српској мајци поновљена је још стотину и стотину пута. Није било тог рата у којем српска мајка највећи симбол чистоте, пожртвовања и љубави није страдала. Смерна, љубазна и никада осветољубива она је обасјавала светло новога пута и боље будућности. Изузев највеће љубави своје деце она никада није била похваљена, награђена, стављена на пиједестал славе. То су били неки други. Не би она то ни хтела.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top