Ми смо навикнути да групу радника или једину ма какву људску радну заједницу ценимо као збир појединаца. То може да буде тачно, али већином то није случај. Да ли ће једна група да ради као збир појединаца или као организована целина, зависи од унутрашњег уређења групе. У заједници где су способни потчињени неспособнима, радна способност је врло мала. У истој заједници где су мање способни потчињени најспособнијима, радна способност је, напротив, велика. Са истим људима има се дакле способна или неспособна радна дружина, према унутрашњем уређењу заједнице.
Адам Смит наводи пример где радник, кад сам израђује игле, може да изради само 10 игала дневно. Ако се рад подели на 10 радника, производња се пење до 48.000 игала за исто време. Ако би дакле 10 радника радили одвојено сваки за себе њихова укупна производња равна је збиру појединачних учинака. Ако се пак група организује да ради као организована целина, производња се пење на 48.000 игала што чини 480 пута збир. Код организованог рада, збир појединачних учинака је дакле занемарљива количина према организацијом постигнутом учинку.
Одабирање старешина је свакако један од најглавнијих елемената организације друштвеног рада. Појединце треба управљати да би рад био ефикасан. Ово је дужност старешина који међу собом стоје у хијерархијском односу. Старешина мора да буде човек веће интелектуалне способности од својих потчињених. Примитивни народи зато за старешине узимају старце као оличење искуства. Платон напомиње да управљачи нарочито морају бити морално чисти људи. Научна организација рада долази до истих закључака.
Француски инжињер Анри Фајол запазио је да у чисто стручним предузећима старешине не врше стручне функције. Ово је нарочито важно код великих установа. Овде је административна функција претежнија од стручне. Лекар, управник велике болнице, не прегледа болеснике; инжењер, шеф великог техничког предузећа, не пројектује; епископ у епархији управља свештенством као и сваки други шеф. Функција старешине је дакле највећим делом административне, а не стручне природе. Зато је погрешно за велике ресоре тражити само стручњака јер је то недовољно. Ту вреди само човек који је и стручњак и добар администратор. Управник или вођа великог предузећа мора да буде човек са великим способностима како стручним тако и моралним.
Старешина не сме велики проблем да посматра као низ одвојених чињеница, већ као везану целину. Он мора лако да разликује узрок од последица, главно од споредног. Он мора да буде човек који пред собом има увек јасан циљ.
Едисон је извршио хиљаде неуспелих покушаја да би са једним успео и човечанство је добило сијалицу. Ват је 15 година конструисао парне машине које нису хтеле да раде, док је израдио једну која је радила. Христифор Колумбо ишао је тврдоглаво са својим бродом и ако су његови морнари молили и претили побуном да даље неће да иду. Без истајности нема успеха. Вођа мора брзо да одлучује. Добра одлука доцкан донета, гора је од мало и погрешне одлуке ако је донета благовремено. Старешина дакле мора да брзо доноси одлуке, а да увек добро о свему и размисли. Али прави старешина не мисли никад дуго. Он не сме да се у мислима изгуби као Роденов Мислилац. Прави старешина носи своју одговорност одлучно и ведро. Утврђивање одговорности на старешинским положајима јесте и главни елеменат старешинског одабирања у научно организованим предузећима.
Утврђено је, наиме, да је тешко наћи старешину за места где се одговорност брзо и лако утврђује. Напротив, на местима где је питање утврђивање одговорности неуређено, тискање званих и незваних веома је велико. Само ефикасно уређено питање одговорности може да стане на пут овој навали.
Велика предузећа тако и раде. Код Форда и Бате статистика обрачунава радницима и старешинама добит, а само старешинама штету предузећа или поједине радионице. Последица овога је да се неспособни људи и не смеју да се приме положаја старешине, пошто им књиговодство обрачунава више штете него користи. Њима се исплати да остану на нижем положају. Способнима пак исплати се напредовање.
Моралне особине су нарочито важне код старешине. Ако какав истакнути старешина и не зна неку стручну ствар, он се може послужити знањем свога стручног референта. Међутим, то већ не може са моралним недостатцима. Карактер и моралне особине он мора да има сам.
Предавање одржано на Коларчевом Народном универзитету.
Правда, Београд, 1935.