Александар Маслеша, осамнаестогодишњи младић и најмлађи погинули борац славне Требињске бригаде, истински је херој Дучићевог града и неко са ким се поносе сви Требињци и Херцеговци.

Иако се о његовом славном подвигу и храбрости у временима када су се бранила огњишта и отаџбина мало зна, он је ипак заузео једно посебно мјесто у срцима Требињаца и свих оних који су га познавали. Био је дијете. Након другог разреда средње школе у Требињу одлази на прве линије и заједно са величанственом,  а како неки кажу, и златним словима исписаном Бобанском четом, креће у борбу за слободу српског народа и наше отаџбине.

-Отац Драго, мајка Љубица и сестра Александра живјели су до 1991. године у Дубровнику, а дика требињског ратишта, борац без мане, био је џудиста, иза себе имао пет појасева и велики број медаља и диплома. О њему су у та срећна времена писали многи медији у Дубровнику, али нажалост ратни сукоби на простору бивше Југославије његову породицу и њега „доводе“ у град подно Леотара. У Требињу уписује средњу Угоститељску школу, јер је у то вријеме једино мјеста било у њој. Као дијете показивао је велико интересовање за војску. У августу мјесецу 1993.год. са 16 година, добровољно је приступио Бобанској чети славног војводе Недељка Видаковића. Исте године је лакше рањен на Рочиштима изнад Пољица (Попово попље). „Знајући њега, рањавање ме није изненадило, јер је он био упоран и знао је више о војсци него они војници који су били генерацијски старији од њега“ каже за портал ТребињеЛиве Драго Маслеша, отац покојног Александра Маслеше, и додаје да ово није зауставило Александра, јер је он све до позива да се јави у војску 11. октобра 1994. у Хан Пијесак, био припадник  Бобанске чете.

Након позива да се 11. октобра јави у војску Републике Српске у Хан Пијесак, Александар је био страшно љут и разочаран јер је он већ неко вријеме био на првим линијама ратишта. Војвода Видаковић му је дао одсуство како би се припремио за војску и Александар одлази из Требиња код своје бабе на планину, у Црну Гору. На планини је преко радија чуо да је његов пријатељ Јово Колак погинуо. Тада пјешке силази са планине до Никшића и ауто-стопом долази Јову на сахрану. У исто вријеме Бобанска чета се спремала да иде и преузме положаје на Борцима повише Коњица. Ацо се придружује њима и крећу око 20. септембра 1994. године. „Не иди пред касарну! Идем са њима и биће шта буде“, рекао је тада Александар својој мајци. Љубица није отишла пред касарну, и не слутећи да ће то бити посљедњи Александров одлазак на ратиште. Неколико дана након тога, 27. септембра 1994. год од исте гранате гину војвода Недељко Видаковић, капетан Драган Слијепчевић и мајор Љубиша Поповић, а у истом рову Александар Маслеша је тешко рањен, и хитно је пребачен хеликоптером за Подгорицу. Приликом пада гранате војвода се бацио преко Аца, и исти гелер је војводу усмртио, а Аца ранио. За догађај који ће живота коштати његовог сина,  његов отац Драго је сазнао задњи, а рекао му је зет на мосту. Након сазнања да му је син рањен и пребачен у Подгорицу, Маслеше зову Љубичиног брата у Подгорицу, и он им јавља да хитно дођу јер је Ацу потребна крв како би се урадила операција. Добровољни даваоци су дали крв, али операција није урађена одмах. Наиме, Ацо је шеснаест дана био у коми, и тек након што се пробудио, операцију, која је трајала шест сати, урадио је доктор Перо Ломпар. Према ријечима Драга Маслеше доктор Ломпар је цијелу операцију био уз Аца, без иједног минута одмора. „И сада кад год споменем то име, треба да устанем, јер је то изузетан човјек и знао је о Ацу више него ја“. Од кога је добио тако детаљне и тачне информације, за Драга је и данас остала непознаница.

Операција је успјешно извршена, и била је само једна у низу. Након тога, почетком децембра, Александар је пребачен на војно-медицинску академију у Београд, ради даљег лијечења. Иначе, један од разлога за слање на ВМА је и то што је Александар остао без ока, те се на ВМА требала урадити естетска операција. Пошто је утврђено да се Александар треба пребацити на ВМА, доктор Ломпар је позвао МУП Црне Горе и затражио хеликоптер. Црногорски МУП га је без иједне ријечи одобрио. Истог дана хеликоптер је слетио испред болнице у Подгорици и Аца пребацио на.МА. Међутим, након што је слетио и што је у њега пребачен Ацо, јављено је да хеликоптер не може одмах полетјети због невремена на Маганику. Ацо је на леду и минусу био више од једног сата, и према личном убијеђењу Александровог оца Драга, ту се прехладио и настали су даљи проблеми.

Требињском борцу су на ВМА урађене три операције. Двије су биле успјешне, а трећа…. крај младог живота. Након треће операције Ацу се стање погоршало, а његов отац који је све вријеме био уз њега, како каже, преживљавао је најтеже тренутке у животу. Период од 10 до 16. јануара заувијек ће остати у сјећању Драга Маслеше. Тог 16. јануара Александар је напустио овај свијет, и преселио се код Господа Бога који га је и као многе друге одабране призвао себи, очито је Богу био пречи. Ми грешни на земљи остали смо без борца анђелског лика, а Бог је добио богоугодног Александра Маслешу.

Много је оних који заслужују признања и награде, али лик и дјело Александра Маслеше заслужује једно, а то је поштовање. Ми Требињци никако да схватимо значај тог младог дивног човјека и његовог свијетлог животног пута, на кога ће остати вјечна успомена у граду на Требишњици док год неко у њему живи, док у њему сунце излази, док се Леотар уздиже изнад њега….

Стадион малих спортова „Александар Маслеша“ добија нови изглед

Градоначелник града Требиња, Славко Вучуревић, недавно је приредио пријем за породицу Маслеша и том приликом истакао да ће најмлађи погинули борац Требињске бригаде, који је свој живот несебично уложио у борбу за отаџбину, коначно у Требињу добити обиљежје на Стадиону малих спортова у насељу Брегови. “Осјећајући дуг према жртви и према свему ономе што је преживјела породица Маслеша, донио сам одлуку да се то у најкраћем могућем року ријеши”, истакао је тада Вучуревић.

Градоначелник Вучуревић и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Рајко Ћапин, 08. марта посјетили су породицу Маслеша и према ријечима Љубице Маслеша то је за њу и њеног  супругу било веома пријатно изненађење.

Реализација пројекта уређења Стадиона малих спортова „Александар Маслеша“, према сазнањима портала ТребињеЛиве, касни због неповољних временских прилика. Слова за натпис су већ наручена у ливници у Билећи, а чим временски услови дозволе кренуће се са уређењем овог спортског објекта.

Преузето са:

http://trebinjelive.info/2013/03/21/aleksandar-maslesa-istinski-heroj-trebinjske-brigade/

 

Фејсбук коментари