Комунисти су мењали имена градова,улица,државних инситуција…Све поробљене српске земље и наш народ у њима морао је знати да више нема своју отаџбину и да више нема свог драгог краља и још да им јасно дају до знања да га неће имати још дуго,дуго времена.
Познати су нам градови као што су Ужице,стари средњовековни српски град који је прозван Титово Ужице,или пак Рибница илити Подгорица,прозвана Титоград,а било је и измена имена града у сржи као што је Петровград(данашњи Зрењанин).
Тако су сва места где се комунистички накот окупљао и сакупљао нове регруте и у исто време кујући планове за своју нову велику државу добили називе или по њиховом великом маршалу или по неком од комунистичких злочинаца.

Остатке некадашње диктатуре видимо и данас,многе школе носе имена комуниста,не само школе него и улице и булевари,тргови.

 

Када би питали малолетно дете ко је краљ Александар,краљ Милутин,цар Душан,деспод Стефан,вожд Карађорђе,краљ Петар,хајдук Станко,хајдук Вељко,војвода Мишић,војвода Степановић,Михајло Пупин,Никола Тесла,Мокрањац,Паја Јовановић,Лубарда,Дучић,Црњански,разни глумци,песници,писци,сликари,владари,композитори,научници, оно би знало и дало би донекле исправан одговор.
Када би то дете питали ко су људи по којима српски градови,улице,институције и друга места носе имена као што су Раде Кончар,Благоје Паровић,Филиповић,Моша Пијаде,или неки тамо Жарко Зрењанин,наравно да не би знало.
Колективна свест је кључна ствар,она даје једном народу смисао,па тако у колективној свести живи и отаџбина и народни јунаци.Народне песме и приче,поезија кроз коју су испевани прави и истински ослободиоци и краљеви,хајдуци и четници…
Детету је природна ствар да кроз сазревање зна ко му је деда,ко му је отац,па и деда његовог деде и тако много уназад.Самим тим природна је ствар да ће у његовој свести живети подвиг и јунаштво српских великана.
Долазимо до закључка,бољшевичка секта је желела да потре из колективне свести српског народа,пре свега омладине,идентитет,назначење,свест о ономе ко су и шта су.Зашто би српски омладинац знао ко је неки жидов Моша Пијаде,није му близак,није му познат.Зашто би било ко знао ко је када сви знамо чиме је велики вожд Карађорђе задужио свој народ,чиме је Свети Сава задужио свој род.

Чуј шпански борци или југословенски шпанци,
Па они су заиста били важни за нас,дајте им цео булевар.

Наравно Срби су добро знали и у оно време ко су,само што су голоруки тада били у својој држави а бољшевичког накота је било много,много су Срба и пубијали,а оно мало лабилних су што приморали да се одрекну српства што преварили свакаквим шареним лажама.

Разни споменици “народних хероја”,бораца,битака,такозваних маршала…стоје у свој слави и дан данас,гордо стоје да народ зна ко је његов ослободилац,да народ зна ко је његов народни херој,”јер ти народе не знаш ко је твој херој,ти не знаш кога треба да славиш,ево ја ћу да ти кажем,ја ћу да те научим ко је добар”.У то време великани су углавном живели корз колективну свест као и славне битке и догађаји,али прича са плочама и огромним каменим споменицима по целој нам земљи је итекако утицала на свест народа.Где год се окренеш ту су дали живот партизани,где год уђеш ту су се партизани храбро борили за вас.Све је тако славно,све је тако бајно и невероватно.
Наравно да има случајева да су неки споменици  са намером постављени тамо где неко место има значај за српску традицију,само да би се бацио акценат на југословенство и НОБ.
Као што су се фудбалски терени и разна игралишта градили на местима где је бољшевичка секта поклала највећи број Срба,па су масовне гробнице претворили у дечија игралишта.

Завршни процес свега је био заборав,заборав народа и адаптација ума за њихову игру.

Још једна ставка је занимљива,великане које је васпитала српска традиција,које је дао наш народ и васпитавао у монархији комунисти су хтели да инфилтрирају у југословенство и представе као изданак југословена,али на њихову жалост нису могли много њих.Зато је и вероватно највећи акценат на часу историје тада бачен на Други светски рат,ту је њихов почетак и њихова “слава”.

Да ли смо изашли из бољшевичког ропства?Зашто данас стоје споменици и скулптуре зликоваца и убица српског народа?Да ли смо ми још увек савезна република или самостална држава?У каквом уређењу ми живимо?Нешто смрди,јер ствари стоје онако како их је оставио један од највећих злотвора који се појавио на овим просторима,а чији леш још увек смрди у главном граду наше државе.Има једна стара,”све је исто само њега нема”.

Фејсбук коментари