На царев Аранђеловдан

За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.

За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије…
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.

За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима…
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.

Јован Дучић

Дивног ли смо рода када се из нас изнедри Силни цар,сама помисао да је овај народ који данас хода без визије будућности, имао цара,имао државу,подстрек је се не загледамо превише у прошлост,да не задиремо свакодневно све дубље и дубље у њу.Наш народ се још од времена ропства загледао у браћу на западу,која је цветала и градила своје хришћанске државе.Тежећи да разбије окове,под константном борбом против азијатске власти,народну душу храбрила је слава српског царства.Коначно када су Срби са Бугарима и Грцима ослободили полуострво и своје земље(иако не баш по пређашњим границама у целости),одједном је напредак био тежак.Европа је била испред нас увелико,српси краљеви су тежили да стану у исти ранг са моћним државама наше Европе,али дух народни иако војнички није клонуо,остао је у ропству.

Фејсбук коментари