Текстови о култури у Трећем рајху објављен у листу “Време” 17. јула 1933. године.

“Немац је необично горд на своју култур.Не на уметност или филозофију,него на једну нераскидну везу духовних вредности која од Немца ствара нарочито биће,”биће са велтаншаунгом”. Велтаншаунг – гледање на свет – захтева једну духовну доследност и потпуност коју не траже други народи. Сада је немачки велтаншаунг националсоцијализам. И на основу те званичне науке тражи се од Немца ,од просвећеног Немца,да буде исправан,да буде до краја националсоцијалиста,И у религији и у погледима на васпитање,игри и у збиљи и у сну и у шаху и у спорту – једном речју,у свакој својој делатности.

Ако ко завапи да су све то ствари личне и индивидуалне,да се може бити добар хитлеровац па ипак имати у уметности,литератури,глуми,спорту,шаху или васпитању деце,споствене погледе,онда му одговарају: то је тако могло бити у доба проклетога и презренога либерализма,у доба духовне анархије коју су нам донели странци и Јевреји – сада,сада сваки Немац има да буде доследан националсоцијалиста!”


“Наравно да се много експериментише. Јер није очигледно какав може да буде националсоцијалистички спорт, какво треба да буде националсоцијалистичко васпитање глувонеми и какав можда треба да буде немачки шах. Али то се тражи. Идеално је да сваки Немац буде прожет до краја немачким духом, то јест оним што се званично прогласило немачким. Има пуно особина у немачком народу које се Хитлеру не свиде. Њих просто треба уништити. Националсоцијалистички публицисти мирне душе, на пример, тврде да је последњих десет столећа немачке историје – погрешно. Они мисле да је немачки дух ту умногоме фалсификован. Уништити хиљаду година националног живота – то им не причињава нимало бриге. Њима углавном недостаје историјски смисао, смисао историјскога релативизма. Они не виде да се један народ испољава у разним временима на разне начине и да је потребно пронаћи зрно истине и лепоте кроз различите временске периоде и историје. На тај начин они одбацују огроман део немачке историје и културе као – немачко, као нешто либерално или просто лоше, јер не одговара њиховом идеалу

Са Ватиканом је склопљен конкордат. То је једна етапа у развоју националсоцијализма. Јер ниједном правом националсоцијалисти не иде у главу како неко може да дели власт са Хитлером, власт за душу и изградњу немачког народа. Поделу власти сматрају за богохулу на  Хитлера. Он је творац, оа уметник, оа градитељ. Протестантима се намеће црква „немачких хришћана“. Та црква види у Хитлеру посланика божјег. Пастори се буне. Они који се буне биће без милости смрвљени. За сада је отпор велик. И стари, побожни Хинденбург узбунио се и тражио измирење. Нису сви националсоцијалисти „немачки хришћани“. Има их који траже у овом или оном облику повратак  старе германске форме, немачке културе јунака и сурових божанстава. И ове струје имају велику будућност. Настава у школи и ван школе истицаће њемачку митологију. Ова се митологија тада доводи у везу са идејом вође.”


“Од свију наука у највећој су части оне које су повезане са националним одбраном, у стварном или моралном смислу. Стварно, дакле, географија, стратегија, опис земље и народа, историја народа, историја Хитлеровог покрета и – наука о раси. Ниједан научник од вредности није усвајао Хитлерову догму о расама. Та су питања исувише сложена. Хитлер их схвата једноставно. На мисли да је немачка раса прва на свету, прва – али треба чистити. Пропаст народа долази од мешавине расе. Тако, опет, очистите прву расу на свету од – пропасти. Немци су народ здрав, свеж, јак. Хитлер проповеда да су били на ивици пропасти! На мора да их препороди физички, духовно и расно. Неговаће се чиста немачка раса. Помагаће се расни израз.”


“Све што иде на то да ојача немачки народ – опасно је по немачки народ. Опасни су страни утицаји. Розенберг је изразио догму која је примљена: да су Германи створили културну свет.

И стари Грци били су у основи Германи. Њихови највећи уметници су – северњачкога порекла. Молим вас и овде да се ово схвати без сваке ироније. Тако мисли Розенберг, који је законодавац партије у уметности. Розенберг каже: немачка уметност мора бити у духу националсоцијализма, дакле и у духу старих немачких врлина. Та уметност мора бити роман-тична – јер су Немци романтични, јер су Немци племенити. Али она мора да буде и челична, јер је Хитлерова Немачка морала бити од челике, да би одолела нападима. Дакле, вели Розен-берг – „челична романтика“. У име Розенберга одбацује се нова уметност, и свака негерманска уметност. Свуд види слабост, пацифизам, лоше милосрђе, удаљеност од народног нагона. Уметност мора да схвати и заволи прости СА-човекк, та велика творевина немачке душе.”


Овде ћемо схватити како се немачки народ препородио,постао свој и постао сила.У бити култура игра главну улогу,то је оно што чини тај народ,а то се одражава на васпитање деце и однос народа и државе.

 

Фејсбук коментари