Андрија Селић, пореклом из Мораче, био је командант “Зелених беретки”, министар унутрашњих послова и војске, амбасадор Боливије у Парагвају и један од најутицајнијих људи у овој земљи. Србин са надимком Чоп рођен је 1927. године у Ла Пазу као Андрија Селић. Одрастао је у породици Божидара Селића, исељеника из Мораче, који се 1920. године доселио у Аргентину и потом преселио у Боливију. У Боливији је младић добио ново име Andres Selich. Завршио је Војну академију у Ла Пазу и америчку Војну академију Вест Поинт ( West Point) . Био је командант специјалног батаљона “Зелених беретки” и један од кључних људи у акцији хватања најпознатијег светског ”револуционара” Че Геваре 1967. године.

У лову на Че Гевару била је ангажована специјална трупа из састава Осме дивизије боливијске армије. Том трупом је командовао пуковник Хоакин Зентено Анаја ( Joaquín Zenteno Anaya) . Командант специјалног батаљона “зелених беретки” био је пуковник Андрија Селић, који је руководио операцијом на самом терену. Укупно је било ангажовано више од хиљаду војника. У борбама које су уследиле учествовали су и амерички стручњаци за борбу против гериле. Код села Ла Игера( La Higuera ) , 8. октобра 1967. године, након кратког и случајног окршаја ватреним оружјем, боливијска војска је из заседе ухватила Чеа и једног његовог саборца. Че Гевара је био рањен у ногу и није могао да се брани. У чекању да дођу надлежни надређени, пребачен је у оближњу сеоску школу. Ту је први стигао пуковник Андрија Селић који је први и испитивао Чеа након хватања и касније учествовао у сахрањивању његових остатака. Сутрадан ујутро стигао је и Феликс Родригез (Félix Rodríguez) , агент ЦИА кубанског порекла, тада под псеудонимом Феликс Рамос Медина. Он је својим претпостављенима у Вашингтону одмах јавио о хватању Че Геваре, потврђујући до тада незваничну вест.

Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956-1959), као члан покрета “26. јул”. Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе, а затим се лично ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима кроз герилску борбу, најпре у Конгу, а потом у Боливији. У Боливији, уз спрегу америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара је прво ухваћен, а одмах сутрадан убијен. То је отворило пут, тада пуковнику боливијске армије Андрији Селићу ка политичком врху Боливије. Селић је био је министар унутрашњих послова, министар војске, амбасадор Боливије у Парагвају и један од најутицајнијих људи у земљи. Водио је побуну официра против војне олигархије и режима Уга Банзера ( Hugo Banzer ) . У мају 1973. напушта Парагвај и враћа се у Боливију.

Како су се екстремни левичари светили свима који су имали било какву додирну тачку са хватањем или ликвидацијом Ернеста Че Геваре, тако се и амбасадор Андрија Селић нашао на њиховој листи за одстрел. Ухапшен је, мучен и ликвидиран 1973. године у вили новог министра унутрашњих послова Алфреда Арсеа Каприја. Убиство пуковника Селића, према неким верзијама, креирали су утицајни кругови у Боливији како би био склоњен као опасност по неке политичке елите због свог утицаја у војсци, ауторитета, али и популарности. У тренутку када је убијен више није заузимао важне државне функције у Боливији и био је послат у дипломатску службу у Парагвају. Дакле, убијен је као амбасадор Боливије у Парагвају – сведочи Гордан Стојовић, истраживач дијаспоре у Јужној Америци. Много је верзија и контроверзи око Селићеве смрти. Ово је један од оних историјских случајева када је, заиста, тешко наћи праву истину. Свако има своју верзију прилагођену идеологији, интересима и уверењима, и веома је тешко знати која је права. Извесно је да су у све били умешани прсти познатих обавештајних служби тог времена и вероватно многи детаљи ће још задуго остати тајна – каже Стојовић.

Андрија Селић је сахрањен у Ла Пазу. Након његове смрти, Селићева породица пролазила је праву голготу. Његова супруга са четири кћерке отишла је у егзил. Данас су чланови те породице расути по скоро свим континентима.

          Андрија Селић као дете (у средини; скроз десно његов отац Божидар Селић)

 

 

 

 

 

Фејсбук коментари